Урогенитални систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{сређивање}}
 
Код [[кичмењаци|кичмењака]] су [[екскреторни органи]] анатомски и функционално повезани са [[полни органи|полним органима]] па је овај систем органа означен као '''урогенитални'''. Веза се састоји у томе што се полни елементи изводе екскреторним одводима.
 
==Екскреторни органи (органи за излучивање)==
 
Улога ових органа је излучивање азотних[[азот]]них продуката размене материја као и регулисања количине течности, [[соли]] и других материја у организму. Врло су значајни за одржавање сталног састава крви ([[хомеостаза]]).
 
Код кичмењака се јављају '''три типа бубрега''' који се смењују током [[ембрионално развиће|ембрионалног развића]]. Код нижих се јављају две генерације бубрега, а код виших кичмењака три генерације:
* '''пронефрос'''
* '''мезонефрос'''
Ред 15:
 
Овај тип бубрега се јавља код колоуста, ларви риба и ларви водоземаца, док код осталих кичмењака функционише само на ступњу ембриона.
Састоји се од два низа каналића. Ови каналићи на једном крају имају левкасти отвор (нефростом) којим су у вези са целомом, а другим крајем се изливају у заједнички одвод. Веза са крвним системом остварена је тако што се нефростом налази у близини сплета крвних судова (спољашњи гломерул) који належу на зид целома. Сваки низ каналића се улива у сопствени одвод, а затим се та два одвода изливају у задње црево.
 
Састоји се од два низа каналића. Ови каналићи на једном крају имају левкасти отвор ([[нефростом]]) којим су у вези са целомом[[целом]]ом, а другим крајем се изливају у заједнички одвод. Веза са [[крвни систем|крвним системом]] остварена је тако што се нефростом налази у близини сплета крвних судова (спољашњи [[гломерул]]) који належу на зид целома. Сваки низ каналића се улива у сопствени одвод, а затим се та два одвода изливају у [[задње црево]].
 
===Мезонефрос===
 
Одржава се уна одраслом стању код [[рибе|риба]] и [[водоземци|водоземаца]].
Код овог типа се губи веза са целомом тако што ишчезава нефростом. На зиду каналића се јавља испупчење у виду двослојног пехара (Боуманова чахура) које обухвата сплет капилара (унутрашњи гломерул). Боуманова чахура и гломерул граде бубрежно телашце. Користе се исти одводни канали као код пронефроса, само што се код мезонефроса они називају Волфови канали .
 
Код овог типа се губи веза са целомом тако што ишчезава нефростом. На зиду каналића се јавља испупчење у виду двослојног пехара ([[Боуманова чахура]]) које обухвата сплет капилара[[капилар]]а (унутрашњи гломерул). Боуманова чахура и гломерул граде [[бубрежно телашце]]. Користе се исти одводни канали као код пронефроса, само што се код мезонефроса они називају [[Волфови канали]] .
 
===Метанефрос===
 
Функционише код [[гмизавци|гмизаваца]], [[птице|птица]] и [[сисари|сисара]] на одраслом ступњу, док се на ступњу ембриона код њих јављају пронефрос и мезонефрос. Међутим, у мушком полу се део мезонефроса задржава као [[пасеменик]].
 
Каналићи метанефроса састоје се из:
* бубрежног телашца (гломерул обавијен Боумановом чахуром);
* предњи изувијани део;
* [[Хенлејева петља]] која се састоји од силазне и узлазне гране;
* задњи изувијани део који се наставља у одводни део.
 
Одводни делови се изливају у [[бубрежна карлица|бубрежну карлицу]]. Бубрег сисара се састоји из коре (спољашњи део) и сржи. У кори леже бубрежна телашца и предњи изувијани део каналића, а у сржи су смештени остали делови каналића.
 
Од бубрега полазе нови канали – уретери[[уретер]]и и оба се уливају у [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]] код сисара, а код гмизаваца и птица у [[клоака|клоаку]]. Од мокраћне бешике полази одвод – [[уретра]].
 
==Полни органи==
 
Кичмењаци су одвојених полова изузев неких колоуста и неких риба који су хермафродити[[хермафродит]]и.
 
===Мушки полни систем===
 
Код кичмењака који имају мезонефрос [[семеник]] ступа у везу са предјимпредњим делом мезонефроса па се полни продукти избацују Волфовим каналом. Овај канал има улогу и семевода[[семевод]]а и мокровода.
Код виших кичмењака, са метанефросом, од дела мезонефроса се образује пасеменик, а Волфов канал постаје семевод.
Осим полних жлезда (тестиса) и њихових одвода јављају се и извесне допунске жлезде – [[семене кесице]] и простатичне жлезде које продукују [[семена течност|семену течност]].
 
===Женски полни систем===
 
Постоје посебни изводни канали јајника[[јајник]]ајајоводи[[јајовод]]и (Милерови канали). Јајници су, као и тестиси, парне жлезде. Изузетак су [[птице]] код којих постоји само један јајник и то леви, док је десни редукован што је последица величине јаја.
 
Јајовод сисара састоји се из три дела:
 
1. почетни део са левкастим отвором који належе на јајник;
 
2. [[материца]] – проширени, средишњи део;
3. вагина – завршни део.
3. [[вагина]] – завршни део.
 
Јајоводи сисара могу на различите начине да срастају – код неких срастају вагине, код других делимично и материце. Код мајмуна и човека су материце потпуно срасле у једну непарну материцу.
Допунске жлезде у женском полу су [[Бартолинијеве жлезде]] које луче слузни секрет.
 
urogenital system, urogenital apparatus, urinary system, urinary apparatus, genitourinary system, genitourinary apparatus, apparatus urogenitalis
 
==Спољашње повезнице==
 
*[http://snena.tripod.com/id93.html BioNet Škola]
 
[[en:urogenital system]]