Википедија

Софка Николић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 17:
| држава_смрти = {{застава|СФР Југославија}}
}}
'''Софка Николић (Васиљевић) Николић''' ([[Табановић (Шабац)|Табановић]], код [[Шабац|Шапца]], [[1907]] — [[Бања Ковиљача]], [[27. јул]] [[1982]]) била је [[Србија|српска]] певачица народне музике и по многима највећа звезда овог жанра у првој половини [[20. век]]а.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:362953-Buran-zivot-Sofke-Nikolic „Буран живот Софке Николић“], Драго Гајић, Вечерње новости, Београд, 22. јануар 2012.</ref>
 
== Биографија ==
Почела је да пева као девојчица на вашарима, а од [[1918]]. је озбиљније запажена наступима у [[Зворник]]у. Први важнији наступ имала је [[1927]]. године, a после [[Мостар]]а и [[Sarajevo|Сарајева]] средином 20-их година прешла је да живи у [[Београд]]. У Београду се удала за Пају Николића, шефа великог оркестра. Први пут Софкино певање пренесено је радио-таласима 11. децембра 1929. године на Радио Београду из кафане „Крагујевац“. Њено освајање Београда означило је промену односа јавности према кафанском певању, а она је добила епитет „Краљице Скадарлије“.
 
Прву плочу са нумерама „Колика је Јахорина планина“ и „Кад би знала, дилбер Стано“ снимила је са 19 година у [[Београд]]у. Снимала је и за остале издавачке куће и у разним другим градовима, па и у [[Париз]]у. Понела је титулу једне од најтраженијих певачица у Европи тог доба, а према неким изворима за велики број својих плоча добила је награду „Златне поткове“.
Ред 28:
Снимила је велики број грамофонских плоча и песама. Њене најпознатије песме су: „Цојле Манојле“, „Колика је Јахорина планина“, „Кад би знала, дилбер Стано“, „Зоне, мори Зоне“ и „Чујеш, секо...“.
 
Поред бројних личности из јавног живота Београда којима је певала, остало је забиљежено да је велики Софкин поштовалац и пријатељ била свјетски позната пјевачица Џозефина Бекер.<ref name=vreme>[http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1083191&print=yes Feljton: Narodna muzika – Pet najvećih srpskih pevača: ’’Koliko toga stane u jedan ljudski glas’’], Đorđe Matić, ''Vreme''; Beograd, 15. novembar 2012. godine</ref>
„Koliko toga stane u jedan ljudski glas“], Đorđe Matić, ''Vreme'', Beograd, 15. novembar 2012. godine</ref>
 
Након смрти седамнаестогодишње ћерке Марице (Мариоле) [[1939]]. године, на врхунцу славе, Софка се повлачи у туговање и углавном више није певала, осим ретких званичних снимања (за Радио Београд, са оркестром Жарка Милановића и слично). Ова наша славна певачица временом је заборављена, а јавност је имала прилику да је се сети 1968. године када је о њој снимљен документарни филм. Последње године живота провела је скромно и усамљено у [[Бијељина|Бијељини]] и Београду. Умрла је [[1982]]. године у старачком дому у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]], а сахрањена је на градском гробљу [[Пучиле]] у Бијељини, у крипти поред своје ћерке.<ref name=glas_srpske/>
 
== Улица ==
Једна од улица у ширем центру [[Бијељина|Бијељине]] носи име по Софки Николић. У овој улици је сједиште Српске новинске агенције [[СРНА]].
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Софка_Николић”