Чарли Чаплин — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
{{Кутијица за глумце
| bgcolour = silver
| име = Чарли Чаплин
| слика = Charlie Chaplin.jpg
| ширина_слике = 250px
| пуно_име = Чарлс Спенсер Чаплин млађи
| датум_рођења = {{Датум рођења|1889|4|16}}
| место_рођења = [[Лондон]]
| држава_рођења = {{застава|Уједињено Краљевство}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1977|12|25|1889|4|16}}
| место_смрти = [[ВевејВеве]]ј
| држава_смрти = {{застава|Швајцарска}}
| школа =
| супружник = [[Милдред Харис]] (1918—20)<br />[[Лита Греј]] (1924—28)<br />[[Полет Годард]] (1936—42)<br />[[Уна О'Нил]] (1943—77)
| оскар = '''-{[[Academy Honorary Award]]}-'''<br />1929 ''-{[[The Circus]]}-''<br />1972 -{Lifetime Achievement}-<br /> '''[[Academy Award for Original Music Score|-{Best Original Music Score}-]]'''<br />1952 ''[[Limelight (film)|-{Limelight}-]]''
| награде = '''[[награда Удружења њујоршких филмских критичара за најбољег глумца|-{NYFCC Award for Best Actor}-]]'''<br />1940 ''-{[[Велики диктатор|The Great Dictator]]}-''<br />'''[[Golden Lion|-{Career Golden Lion}-]]'''<br />1972 -{Lifetime Achievement}-
}}
'''Сер Чарлс Спенсер Чаплин''' ({{јез-енг|Sir Charles Spencer Chaplin}}), познат као '''Чарли Чаплин''' или раније као '''Шарло Акробата''' ([[Лондон]], [[16. април]] [[1889]] – [[ВевејВеве]]ј, [[25. децембар]] [[1977]]), био је енглески [[редитељ|филмски режисер]], [[глумац]], [[сценариста]] и [[филмски продуцент|продуцент]] британског порекла, један од највећих комичара свих времена.
Вешто је владао мимиком и ''слепстик комедијом''. Његове комедије су мешавина водвиља, [[пантомима|пантомиме]], импровизације и циркуса.<ref name="urlCharlie Chaplain : Biography">{{cite web |url=http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/USAchaplinC.htm |title=Charlie Chaplain : Biography |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 9. 1. 2012}}</ref>
Напустивши [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] од [[1952]]. године је живео у [[Европа|Европи]], углавном у [[Швајцарска|Швајцарској]]. У том периоду је остварио мали број својих замисли. У Сједињене Државе се вратио [[1972]]. године јер је награђен [[Оскар]]ом за животно дело. Добитник је Оскара за најбољу музику за филм ”Светлости позорнице” из 1973. године, и два почасна Оскара. Његовим најпознатијим филмом се сматра [[Велики диктатор]] из [[1940]]. године.
 
Амерички филмски институт га је ставио на десето место на листи 100 највећих глумаца двадесетог века.<ref>{{cite press release | url = http://www.afi.com/100Years/stars.aspx | title = AFI Recognizes the 50 Greatest American Screen Legends | publisher = [[Američki filmski institut|American Film Institute]] | date = 16. 6. 1999 | accessdate = 31. 8. 2013 | archivedate = 13. 1. 2013 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130113043532/http://www.afi.com/100years/stars.aspx | deadurl =no}}</ref>
 
Чарли Чаплин је једно од најпрепознатљивијих лица у историји филма. Највећа је филмска звезда до краја двадесетих година двадесетог века.<ref name="urlwww.east-buc.k12.ia.us">{{cite web |url=http://www.east-buc.k12.ia.us/00_01/100/ms/ms.htm |title=www.east-buc.k12.ia.us |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 9. 1. 2012}}</ref>
Слика Трампа је постала део културне историје; према Симону Ловишу, тај лик је препознатљив и људима који никад нису видели Чаплион филм, и на местима где филмови никада нису приказани.{{sfn|Hansmeyer|p=3}}{{sfn|Louvish|p=xvii}} Критичар [[Леонард Малтин]] је писао о „јединственој“ и „неизбрисивој“ природи Трампа, и тврдио да ни један други комичар није досегао његов „глобални утицај“.<ref>{{cite web | url=http://blogs.indiewire.com/leonardmaltin/chaplinfirst_last_and_always| title=Chaplin – First, Last, And Always | publisher=Indiewire | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref> Хвалећи карактер, [[Richard Schickel|Ричард Шикел]] сугерише да Чаплинови филмови са Трампом садрже „најелоквентније, богато комичне изразе људског духа“ у историји филма.{{sfn|Schickel|p=41}} Меморабилија везана за овај лик још увек доноди велике суме на аукцијама: 2006. године су полуцилиндар и бамбусни штап који су део Трамповог костима продати за $140,000 на аукцији у Лос Анђелесу.<ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/5116474.stm | title=Record Price for Chaplin Hat Set | publisher=BBC | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref>
 
Као филмски старалац, Чаплин се сматра пиониром и једном од најутицајнијих фигура раног двадесетог века.{{sfnm|1a1=Cousins||1p=72 |2a1=Kemp|2pp=8, 22|3a1=Gunning |3p=41|4a1=Sarris |4p=139|5a1=Hansmeyer|5p=3}} Њему се често приписује заслуга једног од првих уметника овог медијума.{{sfnm |1a1=Schickel |1pp=3–4|2a1=Cousins |2p=36|3a1=Robinson|3pp=209–211|4a1=Kamin|4p=xiv}} Филмски историчар [[Mark Cousins (филмски критичар)|Марк Казинс]] је написао да је Чаплин „променио не само слике биопскопа, него и његову социологију и граматику“ и тврди да је Чаплин био једнако важан за развој комедије као жанра, као што је [[Дејвид В. Грифит]] био за драму.{{sfn|Cousins|p=70}} Он је био први који је популарисао дугометражну комедију и који је успорио темпо акције, дајући јој озбиљност и суптилност.{{sfn|Schickel|pp=7, 13}}<ref name="silent clowns">{{Cite episode|title=Charlie Chaplin|series=Silent Clowns|credits=Presented by [[Paul Merton]], directed by Tom Cholmondeley|network=[[Би-Би-Си|British Broadcasting Corporation]]|station=[[BBC Four]]|date=1. 6. 2006}}</ref> Мада се његов рад углавном класификује као урнебесна комедија, Чаплинова драма -{''A Woman of Paris''}- (1923) је имала велики утицај на филм [[Ernst Lubitsch|Ернста Лубича]] -{''[[The Marriage Circle]]''}- (1924) и стога је играла улогу у развоју „софистициране комедије“.{{sfnm|1a1=Thompson|1pp=398–399|2a1=Robinson|2p=321|3a1=Louvish|3p=185}} Преама Дејвиду Робинсону, Чаплинови изуми су „брзо асимилирани и постали део уобичајене праксе филмског заната“.{{sfn|Robinson|p=321}} Филмски ставараоци који наводе Чаплина као утицај обухватају [[Федерико Фелини|Федерика Фелинија]] (који назива Чаплина „неком врстом [[Адам]]а, од кога смо сви потекли“), [[JacquesŽak Tati|Жака Татија]] („Без њега ја никад небих направио филм“), Рене Клера („Он је инспирисао практично сваког филмског ствараоца“), [[Michael Powell|Мајкла Пауела]], [[Били Вајлдер]]а, [[Виторио де Сика|Виториа де Сике]], и [[Ричард Атенборо|Ричарда Атенбора]].{{sfn|Robinson|p=632}}{{sfn|Robinson|p=632}}{{sfn|Robinson|p=631}}{{sfn|Brownlow|p=77}}<ref name="story of film">{{Cite episode|title=Episode 2|series=[[The Story of Film: An Odyssey]]|credits=[[Mark Cousins (film critic)|Mark Cousins]]|network=[[Channel 4]]|station=[[More4]]|date=10. 9. 2011|time=27:51–28:35}}</ref>{{sfn|Cardullo|pp=16, 212}}<ref>{{cite web|title=Attenborough Introduction|url=http://chaplin.bfi.org.uk/programme/attenborough.html|work=Charlie Chaplin|publisher=British Film Institute|accessdate=11. 2. 2013}}</ref> Руски филмски стваралац [[Андреј Тарковски]] је величао Чаплина као „једину особу која је ушла у кинематографску историју без имало сумње. Филмови које је он оставио за собом никад не могу застарети“.<ref name="tarovsky">{{cite magazine | title= Tarkovsky's Choice|last=Lasica|first=Tom| magazine=[[Sight & Sound]]| date=1993|volume=3|issue=3| publisher=[[British Film Institute]]| url=http://people.ucalgary.ca/~tstronds/nostalghia.com/TheTopics/Tarkovsky-TopTen.html| accessdate= 1. 2. 2014}}</ref>
 
Чаплин је такође снажно утицао на рад каснијих комичара. [[Марсел Марсо]] је изјавио да је био инспирисан да постане мејм уметник након што је гледао Чаплина, док је глумац [[Рај Капоор|Реј Капур]] базирао своју екранску персону на Трампу.<ref name="silent clowns"/><ref name="story of film"/> Марк Коусинс је такође детектовао Чаплинов стил комедије у франсуском карактеру [[Monsieur Hulot|Месје Хулот]] и италијанском карактеру [[Тото]].<ref name="story of film"/> У другим пољима, Чаплин је допринео инспирацији цртаних ликова [[Felix the Cat|мачак Феликс]] и [[Мики Маус]], и утицао је на [[Дадаизам|датаистички]] уметнички покрет.{{sfn|Canemaker|pp=38, 78}}{{сфн|Јацксон|пп=439–444}}{{sfn|Simmons|pp=8–11}} Као један од оснивача Уједињених уметника, Чаплин је такође имао улогу у развоју филмске индустрије. Гералд Маст је писао да иако УА никад није постала компанија са значајем попут фирми [[Метро-Голдвин-Мејер|МГМ]] или [[Парамаунт пикчерс]], идеја да режисери могу да произведу своје сопствене филмове је била „година испред свог времена“.{{sfn|Mast|p=100}}
У 21. веку, неколико Чаплинових филмова се још увек сматра класицима и међу највећим филимовима икада направљеним. Године 2012. -{''[[Sight & Sound]]''}- истраживање, којим се компилира првих десет гласова филмских критичара и режисера да би се одредили најпризнатији филмови сваке групе, показало је да се -{''City Lights''}- рангира међу критичарима у првих 50, -{''Modern Times''}- у првих 100, а -{''The Great Dictator''}- и -{''The Gold Rush''}- су били у првих 250.<ref>{{cite web|title=The Greatest Films Poll: Critics Top 250 Films|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/critics|work=Sight & Sound|publisher=British Film Institute|accessdate=31. 1. 2013}}</ref> Првих 100 филмова по гласовима режисера су обухватали -{''Modern Times''}- на позицији 22, -{''City Lights''}- као 30-ти, и -{''The Gold Rush''}- на броју 91.<ref>{{cite web|title=Directors' Top 100 Films|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/directors|publisher=British Film Institute|accessdate=8. 2. 2013}}</ref> Свако од Чаплинових остварења је добило глас.<ref>{{cite web|title=The Greatest Films Poll: All Films|work=Sight & Sound|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/films|publisher=British Film Institute|accessdate=31. 1. 2013}}</ref> Године 2007, [[Амерички филмски институт]] је именовао -{''City Lights''}- једанаестим [[AFI'ових 100 година...100 филмова (изданје 10. годишњице)|највећим америчким филмом свих времена]], док су -{''The Gold Rush''}- и -{''Modern Times''}- поново рангирани у првих 100.<ref>{{cite web|title=AFI's 100 Years ... 100 Movies – 10th Anniversary Edition|url=http://www.afi.com/100Years/movies10.aspx|publisher=American Film Institute|accessdate=8. 2. 2013}}</ref> Књиге о Чаплину настављају да се регуларно објављују, и он је популарна тема медијских научника и филмских архивиста.{{sfnm|1a1=Louvish|1p=xvi|2a1=Maland|2pp=xi, 359, 370}}
 
[[Датотека:Chaplin statues.jpg|center|thumb|825px|Бисте Чаплина широм света, лоциране у (с лева на десно) 1. [[Тренчинске Тјеплице]], [[Словачка]]; 2. [[Хелмжа]], [[Пољска]]; 3. [[Вотервил, Каунти Кери|Вотервил]], [[Ирска]]; 4. [[Лондон]], [[Уједињено Краљевство]]; 5. [[Хајдерабад (Индија)]]; 6. [[Аласио]], [[Италија]]; 7. [[Барселона|Барцелона]], [[Шпанија]]; 8. [[Веве]], [[Швајцарска]]]]
 
== Филмографија ==
1.572.075

измена