Албрехт Дирер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
+much higher res
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 33:
[[Датотека:Melencolia_I_(Durero).jpg|мини|лево|170п|''[[Меланхолија I]]'', [[1514]].]]
 
Дирер је поново посетио Италију [[1505]], и овај пут се поуздано зна да је посетио [[Венеција|Венецију]]. Иако је постигао велики успех у [[Венеција|Венецији]], и постао пријатељ многих утицајних уметника, врато се у Нирнберг и ту стварао. Сматран је за једног од најзначајнијих сликара свога времена. Размењивао је [[цртеж]]е и писма са великим уметницима, попут [[РафаелРафаело Санти|Рафаела]]а.
 
Поново је путовао [[1520]], овај пут у [[Холандија|Холандију]], да би био присутан на крунисању цара [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]]. Овде се заразио непознатом болешћу која га је мучила до краја живота. Последњих година живота сликао је мање, а више се бавио теоријским и научним радом. Написао је дела о [[Геометрија|геометрији]], [[Перспектива|перспективи]], пропорцијама и пројектовању [[тврђава|фортификација]]. Умро је [[6. април|6-ог априла]] [[1528]]. у Нирнбергу.
Ред 127:
Диреров утицај на уметнике следеће генерације био је снажан, посебно у штампању, медију кроз који су његови савременици могли видети његову уметност. Слике су биле углавном у приватним збиркама у неколико градова.
 
Његов успех у ширењу репутације кроз Еуропу кроз штампу неоспорно је био инспирација за остале велике уметнике тог времена попут [[Рафаело Санти|Рафаела]], [[Тицијан Вечели|Тицијана]] и [[Пармигианино|Пармигианина]], који су користили штампу како би промовисали и дистрибуирали своја дела.
 
Рад на гравури, чини се да је имао застршујући учинак на немачке наследнике. „Мали мајстори“ покушали су неколико већих гравура, међутим држали су се Дирерових тема у малим композицијама. Лукас ван Лејден био једини гравер северне Европе који је успешно израђивао већа дела. Генерација италијански гравера, која су стицали занат у сени Дирера или су директно копирали делове пејзажа (Ђулијо Кампагнола и Кристофано Робета), или целе Дирерове отиске (Маркантонио Рајмонди и Агостино Венецијано). Након 1515. Диреров утицај је ипак ослабио када је Маркантонио усавршио нови стил гравуре, који је прешао Алпе и доминирао и северном Европом.
Ред 154:
* ''[[:Слика:Albrecht Dürer 099.jpg|Розенкранц олтар]]'' ([[Праг]], Национална галерија), 1506.
* ''[[:Слика:Durer Adam and Eve.jpg|Адам и Ева]]'' (Мадрид, Музеј Прадо), [[1507]].
* ''[[:Слика:Albrecht Dürer 094.jpg|Портрет младића]]'' ([[Беч]], [[Уметничко-историјскиМузеј музејисторије уметности у Бечу|Уметничко-историјски музеј]]), 1507<!-- A.99-->
* ''[[:Слика:Albrecht Dürer 003.jpg|Обожавање Светог Тројства]]'' (Беч, Уметничко-историјски музеј), [[1511]].
* ''[[:Слика:Albrecht Dürer 085.jpg|Портрет Михаела Волгемута]]'' ([[Нирнберг]], Немачки национални музеј), [[1516]]<!-- A.132 -->
Ред 192:
Слика:Albrecht Dürer 035.jpg|''Св. Јероним слика'', [[1521]].
Слика:Albrecht Dürer - Bernard von Reesen - Gemäldegalerie Alte Meister Dresden.jpg|''Портрет Бернарда фон Ресена'', 1521.
Слика:Albrecht Dürer 026.jpg|''[[Св. Јован]] и [[Свети Петар|Св. Петар]]'', лева плоча '' Четири апостола'', [[1526]].
Слика:Albrecht Dürer 027.jpg|''[[Св, Марко]] а [[Апостол Павле|Св. Павле]]'', десна плоча ''Четири апостола'', 1526.
Слика:Albrecht Dürer 081.jpg|''Портрет Јоханеса Клеберга'', 1526.
Слика:Albrecht Dürer 061.jpg|''Мадона са дететом и крушком'', 1526.