Таоизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
.
Ред 2:
[[Датотека:Yin_yang.svg|десно|мини|[[Јин Јанг]], симбол таоизма]]
[[Датотека:Birth Places of Chinese Philosophers.png|250px|thumb|Родна места значајних кинеских филозофа из Стотине школа мисли у [[Династија Џоу|династији Џоу]]. Таоистички филозофи су обележени тамно зеленим троугловима.]]
{{рутrut}}
'''Таоизам''' (или '''даоизам'''; од речи [[тао]] у значењу „пут”)<ref name="Kembridž-116-117"/> јест древна [[Кина|кинеска]] филозофска и религијска традиција чији је оснивач [[Лао Це]], којa наглашава живљење у хармонији са ''[[Тао]]м'' ({{zhЈез-кин2|c={{linktext|道}}|p=Dào|l=the Way}}, [[Таоизам#Спеловање и изговор|исто тако романизовано као ''Дао'']]). ''Тао'' је фундаментална идеја већине [[Кинеска филозофија|кинеских филозофских]] школа; у Таоизму, међутим, то означава принцип који је извор, облик и суштина свега што постоји.<ref name="Pollard; Rosenberg; Tignor 2011 164">{{Cite book | title = Worlds Together Worlds Apart | last = Pollard |last2= Rosenberg |last3= Tignor | first = Elizabeth |first2= Clifford |first3= Robert | publisher = Norton | year = 2011 | isbn = 9780393918472 | location = New York, New York | page = 164}}</ref><ref>Creel, What Is Taoism?, 2</ref> Таоизам се разликује од [[Конфучијанство|Конфучијанства]] по томе што се не наглашавају крути ритуали и друштвени поредак.<ref name="Pollard; Rosenberg; Tignor 2011 164"/> Таоистичка етика варира у зависности од одређене школе, али се генерално тежи наглашавању ''[[Неделање|неделања]]'' (без напорног дејства), „природности”, једноставности, спонтаности, и [[Three Treasures (Taoism)|три блага]]: 慈 „саосећања”, 儉 „скромности”, и 不敢為天下先 „понизности”.
 
Таоизам је једна од великих религиозних традиција насталих у Кини. Разликују се филозофски таоизам који заговара повлачење мудраца из света, разне технике контемплације и постизања мудрости кроз [[неделање]], од религиозног који укључује и одређену верску организацију, самостане и др. У обема верзијама таоизам се, као традиција везана уз лична егзистенцијална и етичка промишљања, супротставља конфуцијанизму који разматра и наглашава друштвена правила живота.<ref name="proleksis">[http://proleksis.lzmk.hr/48376/ taoizam] (Proleksis enciklopedija)</ref> Таоизам, [[конфучијанство]] и [[будизам у Кини|кинески будизам]] чине традиционална ''[[три учења]]'', и основу кинеске народне религије. Таоизам је оставио дубок траг на разне области [[Кина|кинеске]] културе, а после се проширио и по другим областима Источне Азије. Такође је извршио знатан утицај на настанак [[зен]] будизам.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}
 
TheКорени rootsТаоизма ofиду Taoismуназад goбар backдо at4. leastвека toп. theн. 4th century BCEе. EarlyРани Taoismтаоисти drewсу itsизводили cosmologicalсвоје notionsкосмолошке fromпојмове theиз [[School of Naturalists|School ofшколе YinyangЈинјанга]] (Naturalistsнатуралиста), andи wasбили deeplyсу influencedпод byдубоким oneутицајем ofједног theод oldestнајстаријих textsтекстова ofкинеске Chinese cultureкултуре, the ''[[YijingЈи ђинг]]ом'', whichкоји expoundsизлаже aфилозофски philosophicalсистем systemо aboutтоме howкако toзадржати keepљудско humanпонашање behaviorу inскладу accordanceса withпроменљивим theциклусима alternatingприроде. cyclesМогуће ofје nature.да Theје "[[Legalism (Chinese philosophy)|Legalistлегалиста]]" [[Shen Buhai|Шен Бухај]] (''c.''око 400 – ''c337 п.'' 337н. BCе.) mayисто alsoтако haveимао beenзначајан a major influenceутицај, expounding aтумачећи [[realpolitik|реалну политуку]] of wuву weiвеја.<ref>Creel 1970, p.48,62-63. What Is Taoism? https://books.google.com/books?id=5p6EBnx4_W0C&pg=PA48</ref><ref>S.Y. Hsieh, 1995. p.92 Chinese Thought: An Introduction. https://books.google.com/books?id=-E5LZeR7QKwC&pg=PA92</ref><ref>Julia Ching, R. W. L. Guisso. 1991. p.75,119. Sages and Filial Sons. https://books.google.com/books?id=ynfrlFZcUG8C&pg=PA75</ref> The ''[[TaoКњига Teпута Chingи врлине]]'', aкомпактна compactкњига bookкоја containingсадржи teachingsучења attributedкоја toсе приписују [[LaoziЛао Це]]у ({{zhЈез-кин2|c=老子|p=Lǎozǐ|w=Lao Tzu}}), isшироко widelyје consideredприхваћена theкао keystoneкључни workрад of the Taoistтаоистичке traditionтрадиције, togetherзаједно withда the laterкаснијим [[ZhuangziЧуанг Це (bookкњига)|writingsЧуанг ofЦеовим Zhuangziзаписима]].
 
ByДо theвремена [[HanДинастија dynastyХан|династије Хан]] (206 BCE–220п. CE),н. theе. various sources of Taoism had coalesced220), intoразни aизвори coherentТаоизма traditionсу ofконвергирали religiousу organizationsкохерентну andтрадицију ordersрелигиозних ofорганизација ritualistsи inредова theритуалиста stateу ofдржави [[ShuШу HanХан|ShuШу]] (modernмодерном [[SichuanСичуан]]у). In earlier ancient China, Taoists were thought of as hermits or recluses who did not participate in political life. Zhuangzi was the best known of these, and it is significant that he lived in the south, where he was part of local [[Chinese shamanism|Chinese shamanic]] traditions.{{sfnb|Nadeau|2012|p=42}}
 
Women shamans played an important role in this tradition, which was particularly strong in the southern state of [[Chu (state)|Chu]]. Early Taoist movements developed their own institution in contrast to shamanism, but absorbed basic shamanic elements. Shamans revealed basic texts of Taoism from early times down to at least the 20th century.<ref>Catherine Despeux, "Women in Daoism", in {{cite book |editor-first = Livia |editor-last = Kohn | title = Daoism Handbook | publisher = Brill | location = Leiden | date = 2000 | url = https://books.google.com/books?id=EXVk1tr6lEYC&dq=China+shamanism+daoism&q=shamanism#v=snippet&q=shamanism&f=false | ref = harv}} pp. 403-404</ref> Institutional orders of Taoism evolved in various strains that in more recent times are conventionally grouped into two main branches: [[Quanzhen Taoism]] and [[Zhengyi Taoism]].{{sfnb|Chan|2005|p=93}} After Laozi and Zhuangzi, the literature of Taoism grew steadily and was compiled in form of a canon—the [[Daozang]]—which was published at the behest of the [[Emperor of China|emperor]]. Throughout Chinese history, Taoism was nominated several times as a [[state religion]]. After the 17th century, however, it fell from favor.