Авемпаце — разлика између измена

Највећи део свог живота провео је у Шпанији. Написао је неколико дела о логици, коментаре Аристотеловим списима, посебно уз радове из физике и метереологије. У својој главној расправи „Руковођење усамљеника” приказао је постепено ослобађање душе од материјалности буђењем потенцијалитета људског разума. По Авемпацеу дело је активног божијег разума да нас води до intelectus asquisitusa - еманације самог божанства. На крају тог развојног пута људског разума мишљење је потпуно конгруентно замишљеном предмету. Авемпаце је сматрао да је сврха човека да постигне стање реалности у којем неће бити супротности између материје и форме или мишљења и бића. Комбиновао је идеју делатног ума и мистичног уздизања. Али то духовно уздизање не врши се, у ствари, неким мистичким осветљавањем, већ је то нека врста разумског самоусавршавања. У свом делу „Руковођење усамљеника” понудио је садржајну скицу утопијске идеалне државе у којој нема ни судија ни лекара. По Авемпацеовом мишљењу правосуђе није потребно јер се међуљудски односи руководе љубављу а здравље се осигурава правилном исхраном. Ортодоксни муслимански писци Авемпацеа називају „безбожник”.▼