Пролувијални процес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Пролувијални процес''' је геоморфолошки процес који настаје при деловању повремених лини... |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
Пролувијална акумулација обавља се на местима где се смањује кинетичка енергија повремених линијских токова. То је најчешће подножје падине, односно дно речне долине. Кинетичка енергија водотока који долази с падине, преласком у равницу, нагло се смањује. На истом месту таложи се сав материјал, крупнији, вучен по дну корита бујице и ситнији, суспендован у воденој маси. Одлагањем долази до мешања материјала по крупноћи и ефекти гранулометријске класификације, обављане током кретања бујице, бивају поништени.
== Облици ==
Према механизму настанка, облици и појаве пролувијалног процеса могу се издвојити у две категорије. Прву чине '''ерозиони''', а другу '''акумулациони''' облици.
===Ерозиони облици===
У групу ерозионих облика пролувијалног процеса спадају '''јаруге''', '''рђаве земље''' и '''земљане пирамиде'''.
'''Јаруге''' су отворене линеарне депресије. Јављају се на падинама и регресивно се развијају уз падину. За настанак јаруге потребна је иницијална депресија. Јаруга се веома брзо развија регресивно, уз падину. Њен развој често се може пратити током људског века. Брзина развоја зависи од интензитета падавина и нагиба падине. Битан фактор представљају, такође, и геолошка грађа, посебно литолошки састав падине, и развој вегетационог покривача. У зависности од литолошког састава падине, нагиба страна јаруге и односа бочне и вертикалне ерозије на странама јаруга, могу се јавити одрони и клизишта значајних димензија. Те [[колувијални процес|колувијалне]] појаве убрзавају развој јаружања.
'''Рђаве земље''' или '''бедлендс''' (на енглеском „bad lands“) представљају појаву интензивног јаружања на већем простору. Иницијални рељеф падине је сведен само на оштре гребене између суседних јаруга. Такав терен је неупотребљив за било какву људску делатност, па отуда и назив.
'''Земљане пирамиде''' чине посебан, специфичан вид рђавих земаља. То су стубови неправилног облика, од метарских до декаметарских висина и метарског пречника. Изграђени су од невезаног, или слабо везаног материјала, хетерогеног гранулометријског састава. На њиховом врху обично се налази крупнији блок или камена плоча, која штити растресити материјал у стубу испод себе од падавина и осипања.
===Акумулациони облици===
Материјал еродован, транспортован и акумулиран у пролувијалном процесу носи општи назив '''пролувијум'''. Тај материјал гради две групе облика. Једну чине '''плавинске лепезе''', а другу '''делувијално – пролувијални застори'''.
'''Плавинске лепезе''' или плавински конуси се јављају на крају већих повремених линијских токова, бујица, или на крају мањих сталних водотока који повремено мењају интензитет и добијају бујични карактер. Приликом силаска с падине и усласка у равницу подножја или доласком на дно речне долине, [[кинетичка енергија]] бујичног тока се нагло смањује. Дотле транспортован материјал, лебдећи или вучени, расипа се и одлаже, градећи облик, који, гледан одозго, има изглед лепезе. Посматран у пресеку, тај облик има изглед асиметричног конуса. Материјал плавинске лепезе, као типичан продукт пролувијалне акумулације, је слабо обрађен. У зависности од дужине транспорта, врло је мало заобљен и некласификован по крупноћи.
'''Делувијално – пролувијални застори''' јављају се на већим падинама приликом постепеног преласка дифузних токова воде у повремене линијске токове.
== Литература ==
Линија 50 ⟶ 72:
[[Категорија:Геоморфологија]]
| |||