Марсел Пруст — разлика између измена

м
Робот: обликовање ISBN-а
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Робот: обликовање ISBN-а)
Почевши од 1895. године Пруст је провео неколико година читајући [[Томас Карлајл|Карлајла]], [[Ралф Волдо Емерсон|Емерсона]], и [[Џон Раскин|Џона Раскина]]. Путем тог читања он је рафинирао своје теорије уметности и улоге уметника у друштву. Исто тако, у ''[[Le Temps retrouvé|Повраћеном времену]]'' Прустов универзални протагониста се присећа да је превео Раскинов ''Сезам и Љиљани''. Уметникова одговорност је да се суочи са појавом природе, изведе закључак о њеној суштини и пренесе или објасни ту суштину у уметничком делу. Раскиново схватање уметничке продукције било је централно за ову концепцију, и Раскинов рад је био толико важан за Пруста да је тврдио да зна „напамет” неколико Раскинових књига, укључујући, ''Седам светиљки архитектуре'', ''Библију Амиена'', и -{''Praeterita''}-.<ref name="Tadié"/>
 
Пруст је желео да преведе два Раскинова рада на француски, али му је тај подухват отежавало његово недовољно познавање енглеског. Да би компензовао за то он је претворио ове преводе у групну аферу: иницијални превод је радила његова мајка, нацрте је прво ревидирао Пруст, а затим Мари Норлинџер, енглески рођак његовог пријатеља и понекад љубавник<ref name="carter">{{citation|title=Proust in Love|first=William C.|last=Carter|year=2006|publisher=YaleUniversity Press|id=ISBN 978-0-300-10812-5|pages=31–35}}</ref> Рејналдо Хан, затим је коначно превод полирао Пруст. На питања његовог уредника о његовом методу, Пруст је одговорио, „Ја не тврдим да знам енглески; ја тврдим да знам Раскина”.<ref name="Tadié"/><ref>Karlin, Daniel (2005) ''Proust's English''; pp. 36</ref> -{''The Bible of Amiens''}-, са Прустовим проширеним уводом, је била објављена на француском 1904. године. Превод и увод су били добро примљени; [[Анри Бергсон]] је назвао Прустов увод „једним важним доприносом психологији Раскина”, а имао је сличне похвале за превод.<ref name="Tadié"/> У време објављивања, Пруст је већ преводио Раскиново дело -{''Sesame and Lilies''}-, што је завршио јуна 1905, непосредно пре смрти његове мајке, а књига је објављена 1906. године. Књижевни историчари и критичари су константовали да су поред Раскина Прустови главни књижевни утицаји били [[Louis de Rouvroy, duc de Saint-Simon|Сен-Симон]], [[Мишел де Монтењ|Монтењ]], [[Стендал]], [[Гистав Флобер|Флобер]], [[Џорџ Елиот]], [[Фјодор Достојевски]], и [[Лав Толстој]].
 
Година 1908. је била важна за Прустов развој као писца. Током првог дела те године он је објављивао у разним часописима [[pastiches|пастише]] других писаца. Ове вежбе у имитацији су можда омогућиле Прусту да ојача свој сопствени стил. Додатно, у пролеће и лето те године Пруст је почео да ради на неколико различитих фрамената писања које ће касније сјединити под радним називом -{''Contre Sainte-Beuve''}-. Пруст је описао своје напоре у писму пријатељу: „Ја имам у току: студију о племству, паришки роман, есеј о [[Charles Augustin Sainte-Beuve|Сент-Беву]] and [[Гистав Флобер|Флоберу]], есеј о жени, есеј о [[Педерастија|педерастији]] (што није лако објавити), студију на надгробним споменицима, студију о роману”.<ref name="Tadié"/> Из ових различитих фрагмената Пруст је почео да обликује роман на којем је континуирано радио током тог периода.
* [[Alain de Botton|De Botton, Alain]] (1998), ''How Proust Can Change Your Life''. New York: Vintage Books
* [[Gilles Deleuze|Deleuze, Gilles]] (2004), ''Proust and Signs: the complete text''. Minneapolis: University of Minnesota Press
* [[Paul De Man|De Man, Paul]] (1979), ''Allegories of Reading: Figural Language in Rousseau, Nietzsche, Rilke, and Proust''. {{page|year=|id=ISBN 978-0-300-02845-84 |pages=}}
* [[Vincent Descombes|Descombes, Vincent]], ''Proust: Philosophy of the Novel''. Stanford, CA: Stanford U. Press
* Forssgren, Ernest A. (William C. Carter, ed.) (2006), ''The Memoirs of Ernest A. Forssgren: Proust’s Swedish Valet''. New Haven: Yale University Press
1.572.075

измена