Танзанија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 45:
Танзанија је планинска и густо пошумљена на североистоку, где је планина [[Килиманџаро]] лоцирана. Три од [[Велика језера (Африка)|афричких Великих језера]] су делом унутар Танзаније. На северу и западу леже [[Викторијино језеро]], највеће афричко језеро, и језеро [[Тангањика]], најдубље језеро овог континента, познато по својим јединственим врстама рибе. [[Kalambo Falls|Каламбо]] водопади у југозападном региону [[Руква]] су други по величини водопади у Африци, а лоцирани су у близини југоисточне обале језера Тангањика на граници са Замбијом.<ref name="Kalambo Falls">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/310022/Kalambo-Falls "Kalambo Falls"]. ''Encyclopædia Britannica''.</ref> Источна обала је топла и влажна, са [[Zanzibar Archipelago|Занзибарским архипелагом]] у близини обале. Конзервациона област [[Menai Bay Conservation Area|Менајског залива]] је Занзибарска највећа поморска заштићена област.
 
Говори се преко 100 различитих [[Languages of Tanzania|језика у Танзанији]], што је чини лингвистички најразноврснијом земљом у Источној Африци.<ref name=sim>{{Cite bookharvnb|last1=Ammon|first1=Ulrich|last2=Dittmar|first2=Norbert|last3=Mattheier|first3=Klaus J. | title=Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society | url=https://books.google.com/books?id=LMZm0w0k1c4C&pg=PA1967 |year=2006| publisher=Walter de Gruyter |isbn=978-3-11-018418-1 |pagesp=1967}}</ref> Земља нема -{''de jure''}- званични језик, мада је национални језик [[Свахили (језик)|Свахили]].<ref name="tzgov">{{cite web | title=Tanzania Profile | url=https://tanzania.go.tz/home/pages/68 | website=Tanzania.go.tz | publisher=Tanzanian Government | accessdate=23 July 2017}}</ref> Свахили се користи у [[Парламентарни систем|парламентарним]] дебатама, у нижим судовима, и као медијум за подучавање у [[Основна школа|основним школама]]. Енглески се користи у спољној трговини, у [[дипломатија|дипломатији]], вишим судовима, и као медијум за наставу у [[Средња школа|средњем]] и вишем образовању,<ref name=sim/> мада Танзанијска влада планира да у потпуности прекине са употребом енглеског у образовању.<ref name="afkinsider.com">{{cite news | url=https://afkinsider.com/88774/tanzania-ditches-english-education-overhaul-plan/ | agency=AFK Insider | title=Tanzania Ditches English In Education Overhaul Plan |year=2015| accessdate=23 February 2015}}</ref> Апроксимативно 10 процената Танзанијанаца говори Свахили као матерњи језик, и до 90 процената га користи као [[second language|други језик]].<ref name=sim/>
 
== Историја ==
Ред 66:
Први талас миграције су сачињавали народи који говоре [[South Cushitic languages|јужнокушитске]] језике, који су мигрирали на југ из [[Етиопија|Етиопије]] у Танзанију. Они су преци народа који говоре [[Iraqw language|ираквски]], [[Gorowa language|горовски]], и [[Burunge language|бурунгски]] језик.<ref name="Genetics"/>{{rp|pp. 17}} На бази лингвистичке евиденције, сматра се да је дошло до две миграције источно кушитских народа у Танзанију пре око 4.000 и 2.000 година, који су приспели са северног предала језера [[Туркана]].<ref name="Genetics"/>{{rp|pages 17–18}} Археолошка евиденција потвђује закључак да су [[Southern Nilotic languages|јужни Нилоти]], укључујући [[Datooga people|Датоге]], мигрирали на југ из граничног региона данашњег [[Јужни Судан|Јужног Судана]] / Етиопије у централно-северну Танзанију пре између 2.900 и 2.400 година.<ref name="Genetics"/>{{rp|pp. 18}} Ове миграције су се одвиле у апроксимативно исто време као и насељавање [[Bantu languages|Машарики Банту]] народа из Западне Африке, који су користили гвожђе, у области [[Викторијино језеро|Викторијиног]] и [[Тангањика (језеро)|Тангањика]] језера. Они су донели са собом западно афричку пољопривредну традицију и примарну основну храну [[yam (vegetable)|јам]]. Они су накнадно мигрирали из тих региона у остатак Танзаније пре између 2.300 и 1.700 година.<ref name="Genetics"/><ref name="auto"/>
 
[[Eastern Nilotic languages|Источно Нилотски]] народи, у које се убрајају [[Масаји]], су мигрирали у ближој прошлости, током задњих 500 до 1.500 година, из садашњег Јужног Судана.<ref name="Genetics"/><ref>{{citeCite book|last1=Martin|first1=Phyllis| author2=Patrick O'Meara | title=Africa | url=https://books.google.com/books?id=OAGPMAExRz8C |year=1995| publisher=Indiana University Press |isbn=978-0-253-20984-9|pages=}}</ref>
 
Народи Танзаније су повезани с производњом гвожђа и челика. [[Pare people|Паре народ]] су били главни произвођачи високо траженог гвожђа међу народима који су настањивали планинске регионе североисточне Танзаније.<ref>{{cite book|last1=Shoup| first1=John A. | title=Ethnic groups of Africa and the Middle East : an encyclopedia |year=2011| publisher=ABC-CLIO | location=Santa Barbara, California, U.S. |isbn=978-1-59884-362-0 | url=https://books.google.com/?id=GN5yv3-U6goC&pg=PA67|pages=67}}</ref> [[Haya people|Хаја народ]] на западним обалама Викторијиног језера је измео тип високо-температурне [[Висока пећ|високе пећи]], која је омогућавала ковање [[Угљенични челик|угљеничног челика]] на температурама које су премашивале {{convert|1820|C}} пре више од 1.500 година.<ref>{{cite journal | pmid=17830304 |year=1978|last1=Schmidt| first1=P. | title=Complex iron smelting and prehistoric culture in Tanzania | journal=Science | volume=201 | issue=4361 |last2=Avery| first2=D. H. | doi=10.1126/science.201.4361.1085|pages=1085–9}}</ref>
Ред 163:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Martin|first1=Phyllis| author2=Patrick O'Meara | title=Africa | url=https://books.google.com/books?id=OAGPMAExRz8C |year=1995| publisher=Indiana University Press |isbn=978-0-253-20984-9|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Ammon|first1=Ulrich|last2=Dittmar|first2=Norbert|last3=Mattheier|first3=Klaus J. | title=Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society | url=https://books.google.com/books?id=LMZm0w0k1c4C&pg=PA1967 |year=2006| publisher=Walter de Gruyter |isbn=978-3-11-018418-1 |pages=1967}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ehret|first=Christopher| title=An African Classical Age: Eastern and Southern Africa in World History, 1000 B.C. to A.D. 400 | url=https://books.google.com/books?id=1i-IBmCeNhUC |year=2001| publisher=University Press of Virginia |isbn=978-0-8139-2057-3|pages=}}