Козара — разлика између измена

| старост =

| map = Bosnia

| топографска_мапа =

| језик =

'''Козара''' је [[планина]] у [[северозапад|сјеверозападном]] дијелу [[Република Српска|Републике Српске]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]].<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина">''Козара: вјечито поносна и легендарна планина'', аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007). стр. 5.</ref>

 

 

== Рељеф ==

Рељеф сваког предјела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат дјеловања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем дијела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је вријеме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).

 

И поред тога што је Козара стара-громадна [[планина]] и релативно мале [[апсолутна висина|надморске висине]], она посједује велики број стрмих страна, стјеновитих предјела, [[увала]], завала.

 

 

== Биљни и животињски свијет ==

Вертикална стратификација биљног система планине изгледа овако: на пашњаке у плодном [[Поткозарје|Поткозарју]] наслања се спрат листопадних шума, углавном граба, букве и храста, изнад њега црногоричне шуме смреке, јеле и бора, из којих извирују камене литице козарачких врхова: Лисине, Козарачкго камена, Зечјег камена...

 

 

== Туризам, лов, планинарење на Козари ==

Природне љепоте Козаре и њени разнолики предјели честа су одредница многих [[Планинарење|планинарских]] и ловачких друштава из околних градова, [[Приједор]]а, [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]], [[Бања Лука|Бање Луке]] и [[Градишка|Градишке]].

 

== Предајник ==

На Козари је 2. октобра 2011. пуштен у рад предајник [[Радио-телевизија Републике Српске|Радио-телевизије Републике Српске]], односно антенски стуб и систем.<ref name="Нови предајник на Козари">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=47145 |title=Нови предајник на Козари |author= |authorlink= |coauthors= |date = 2. 10. 2011. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 3. 10. 2011. }}</ref> Антенски систем који је висок 84 метра је заједнички пројекат [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] и Радио-телевизије Републике Српске.<ref name="Нови предајник на Козари"/> Предајник сигналом Јавног сервиса Републике Српске покрива подручје од Посавине до Западне Крајине, те рејон Шипова и Мркоњић Града.<ref name="Нови предајник на Козари"/>

 

== Козара и историја ==

Козара је питома планина. Није висока, али су све остале њене димензије, и географске и оне друге, грандиозне. На њој, по [[Витловска|Витловској]] има прашумских простора по којима још није крочила људска нога. Није ова планина безазлена, у њој се лако може и лутати и залутати, а да није таква зар би се по њој током вијекова тражила збјежишта што су чувала главе за сва наша сјећања.

Огромна пространства шума, многобројне косе, висови, јарци и пропланци, изобиље дивљачи, рибе и јестивог биља, љековито биље, много дрвета, силни бивци, на хиљаде извора питка воде, пружало је довољно заклона и сигурности у овим вјетровитим [[нација|многонационалним]] и [[конфесија|многоконфесионалним]], па зато увијек ризичним, просторима. Од праисторије, преко историје новог вијека, многобројних буна и погрома, из времена Турака, Аустроугара и Нијемаца, [[Петар Поповић Пеција|Петра Поповића- Пеције]] и др [[Младен Стојановић|Младена Стојановића]], националних ратова аутохтоних Муслимана и Срба, ножа хрватских [[Усташка војница|усташа]], па до најновијег времена Козари је синоним живот. У њој су збјегови и збјежишта кроз историју. Нема овдје мјеста никаквом политичком ни идеолошком разлогу. У Козару су [[Срби]] долазили „главом без обзира“ да би са домаћим Србима по њој спашавали сопствене главе. Козара је и једна од тачака у којој је извојевана побједа у Дугом свјетском рату против Њемаца и домаћих [[квислинг]]а на територији тадашњне [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], потом [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ-е]] и [[СфРЈ|СФРЈ-е]]. У Козари су се дизали устанци и буне. Она је породилиште и гробница. Козара је зато митска планина.

 

=== Други свјетски рат ===

 

=== Последња ноћ пробоја - сећање Мире Шиник Станков ===

Последња ноћ пробоја на Козари је остало доста бораца и неколико пута више жена, деце и стараца, а непријатељ је све више стезао обруч око Козаре, сећа се Мира Шиник Станков.

 

 

=== Ратни дописник немачке 714 дивизије Курт Нехер ===

Ево како је ту битку на живот и смрт описао ратни дописник немачке 714 дивизије Курт Нехер.

 

Мушкарци, жене и деца са несхватљивом упорношћу насрнули на наш положај. Био је то прави пакао и чудим се како смо то издржали. Патизани су чак и на борна кола ишли са бомбама и пушкама. Управо као мрави су надирали.

 

 

== Врхови Козаре ==

{{портал|Република Српска}}

{{commonscat|Kozara}}

 

{{Национални паркови Републике Српске}}