Википедија

Издан — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{сређивање}}
'''Издани''' су [[геологија|геолошке]] средине које су потпуно или делимично засићене слободним подземним водама, које се формирају инфилтрацијом површинских вода или вода насталих од [[падавине|атмосферских талога]]. Формирају се изнад водонепропусне подлоге која успорава њихово кретање и омогућава акумулацију слободних подземних вода. Горња граница издани, ''слободни ниво издани'', је варијабилна (колебљива) и зависи од својстава стена да акумулирају, односно да одају подземне воде. Издани са слободним нивоом формирају се на водонепропусним стенама у растреситим, најчешће [[квартар]]ним и [[неоген]]им [[седиментне стен|седиментима]], али и у испуцалим и [[крашки процес|красификованим]] геолошким срединама. Имају широко распрострањење у природи. У зонама аерације могу да се јаве мање акумулације подземних вода на сочивима или прослојцима непропусних стена, када се формира лебдећа, или лажна, издан.▼
 
▲'''Издани''' су [[геологија|геолошке]] средине које су потпуно или делимично засићене слободним подземним водама, које се формирају инфилтрацијом површинских вода или вода насталих од [[падавине|атмосферских талога]]. Формирају се изнад водонепропусне подлоге која успорава њихово кретање и омогућава акумулацију слободних подземних вода. Горња граница издани, ''слободни ниво издани'', је варијабилна (колебљива) и зависи од својстава стена да акумулирају, односно да одају подземне воде. Издани са слободним нивоом формирају се на водонепропусним стенама у растреситим, најчешће [[квартар]]ним и [[неоген]]им [[седиментне стенстене|седиментима]], али и у испуцалим и [[крашки процес|красификованим]] геолошким срединама. Имају широко распрострањење у природи. У зонама аерације могу да се јаве мање акумулације подземних вода на сочивима или прослојцима непропусних стена, када се формира лебдећа, или лажна, издан.
Поред издани са слободним нивоом, постоје и издани са нивоом под притиском, тзв. '''артеске издани'''. Добили су назив по провинцији Artois у Француској, где је још 1126. године бушењем изведен бунар из кога је добијена вода из слојева који су се налазили између водонепропусне подине и повлате под хидростатичким притиском. С обзиром да се водоносна средина потпуно засићена подземним водама налази између подинског и повлатног водонепропусног слоја, под хидростатичким притиском, код ових издани изостаје зона аерације. Артеске издани се најчешће јављају у геолошким структурама типа синклинала, флексура и моноклинала. ▼
 
▲Поред издани са слободним нивоом, постоје и издани са нивоом под притиском, тзв. '''артеске издани'''. Добили су назив по провинцији Artois у Француској, где је још 1126. године бушењем изведен [[бунар]] из кога је добијена вода из слојева који су се налазили између водонепропусне подине и повлате под [[хидростатички притисак|хидростатичким притиском]]. С обзиром да се водоносна средина, потпуно засићена подземним водама, налази између подинског и повлатног водонепропусног слоја, под хидростатичким притиском, код ових издани изостаје зона аерације. Артеске издани се најчешће јављају у геолошким структурама типа синклинала, [[набор|флексура]] и [[набор|моноклинала]].
 
У истој геолошкој средини, где водоносни слојеви избијају на површину терена, може да се јави издан са слободним нивоом ('''фреатска издан'''), а на хипсометријски нижем нивоу артеска издан. Понирање атмосферских, површинских и подземних вода и њихово доспевање у артеску водоносну средину, врши се ван њених граница (спољна област храњења) у деловима терена где водоносна средина избија на површину терена.
Ред 12:
'''Издани разбијеног типа''' јављају се у стенама са пукотинском и кавернозном порозношћу. Карактерише их дисконтинуалност изданске зоне, односно зоне засићења слободним подземним водама.
[[Слика:Pukotinska_poroznost.jpg|мини|150п|десно|Пукотински тип издани]]
'''Пукотинске издани''' се формирају у чврстим ([[магматске стене|магматским]], [[седиментне стене|седиментним]] и [[метаморфне стене|метаморфним]]) стенским масама, без обзира на њихову генезу. Водопропусност ових стена зависи пре свега од карактера и размера [[пукотина]], кроз које се кретање подземних вода потчињава закону линеарне филтрације [[гравитација|гравитационим]] путем. Кретање подземних вода може бити усмерено и ка површини [[Земља|Земље]], уколико се оне у изданима налазе под хидростатичким притиском, нарочито израженим на пресецима различитих пукотина. Ови притисци могу бити везани и за еманацију гасова и за температуре веће од 100°C, што је карактеристично за активне или релативно угашене вулканске[[вулкан]]ске области.
[[Слика:Kavernozna_poroznost.jpg|мини|150п|десно|Крашки тип издани]]
'''Крашке издани''' представљају дисконтинуалне акумулације подземних вода, формиране у међусобно повезаним пукотинама, кавернама и каналима. Значајан број, различите димензије и међусобна повезаност пукотина у красу[[крас]]у омогућава велику водопропусност, нарочито површинских зона, релативно брзо формирање издани, али исто тако и њено пражњење. С тога су у овим теренима енормно изражене амплитуде нивоа подземних вода које су у директној зависности од количине падавина. Реакција издани у том смислу на појединим локалитетима дешава се већ у року од неколико сати после значајнијих падавина. У [[крашки процес|холокрасу]] Динарида, [[Јован Цвијић|Цвијић]] издваја три хидрографске зоне изданских вода, које су последица еволуције [[крашки процес|крашког процеса]]. Сува зона, која се налази непосредно испод површине терена, обилује празним пукотинама, кавернама и каналима. Нижа, прелазна зона, се одликује повременим или сталним хидрографским појавама. У периодима интензивних падавина, услед успореног понирања, у овој зони долази до формирања подземних токова и настанка повремених извора. Доња, стално влажна зона, се налази испод нивоа крашких депресија и у њој се дешава сифонална циркулација подземне воде у красу.
 
{{клица-геологија}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Издан”