Диоенергизам — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Хришћанство}}
 
'''Диоенергизам''' (од [[Грчки језик|гр.]] δυο (''dyo''), што значи "два" и ενέργεια (''energeia''), што значи "енергија" или "дејство") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две енергије, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену енергију, илиодносно дејство, као своје природно својство.{{sfn|Лурје|2010|p=161-171}} Диоенергизму је супротан [[моноенергизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду (680-681).<ref>[https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/7/ Светосавље: Шести васељенски сабор]</ref>
 
Ради сузбијања моноенергизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диоенергетско учење о две Христове енергије или дејства, као и учење о две Христове воље или хтења ([[диотелитизам]]): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." <ref>[http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године.]</ref>
 
Поред појма ''диоенергизам'' употребљава се и облик '''диоенергетство'''.{{sfn|Батрелос|2008|p=181, 191-192}}
 
== Види још ==
 
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Батрелос|first=Димитриос|title=Византијски Христос: Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника|year=2008|location=Крагујевац|publisher=Каленић}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Лурје|first=Вадим|title=Историја византијске философије: Формативни период|year=2010|location=Сремски Карловци-Нови Сад|publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф, |title=Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године, |year=1997|location=Крагујевац: |publisher=Каленић, 1997.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* Давид Перовић, "Дијалог са антихалкидонцима: Христологија Светога Максима Исповедника у Писмима XII-XV", Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду, 45 / 1-2 (2001), стр. 153-161.
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир Поповић,В. Поповић|title=Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми.: Одабрана документа, |year=2011|volume=Књ. 2, |location=Београд|publisher=Академија 2011.Српске православне цркве за уметности и консервацију}}
{{colend}}
 
[[Категорија:Христологија]]