Свето копље

Свето копље, такође познато као Копље судбине, Лонгиново копље или Христово копље је назив за копље којим је, према Јовановом јеванђељу прободен Исус за време распећа. Артефакт за кога се наводи да је био управо то копље се први пут у историјским изворима спомиње 570. С временом се претворило у једну од најпознатијих средњовековних реликвија; постоје три копља за која се тврдило да су Света копља - тзв. Ватиканско копље, Еџмијадинско копље и Бечко копље.

Исус прободен копљем, Фра Анђелико (око 1440. године), Доминикански манастир Сан Марко, Фиренца.

Свето копље је чест предмет и мотив филмова, књига и уметничких дела везаних уз хришћанску митологију.

За даље читање

• Brown, Arthur Charles Lewis. Bleeding Lance. Modern Language Association of America, 1910
• Childress, David Hatcher. Pirates and the Lost Templar Fleet: The Secret Naval War Between the Knights Templar and the Vatican. Adventures Unlimited Press, 2003.
• Crowley, Cornelius Joseph. The Legend Of The Wanderings Of The Spear Of Longinus. Heartland Book, 1972.
• Hone, William. The Lost Books of the Bible. Bell Publishing Co., 1979.
• Rutman, Leo. Spear Of Destiny: A Novel. Pinnacle Books, 1989.
• Sheffy, Lester Fields. Use of the Holy Lance in the First Crusade. L.F. Sheffy, 1915.