Грожђе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 113:
== Дистрибуција и продукција ==
[[Датотека:Top grapes countries producers in the world.png|700px|thumbnail|center|Земље са највећом производњом грожђа 2012. године.<ref>[http://faostat.fao.org/site/339/default.aspx Top 20 grape producing countries in 2012] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110713020710/http://faostat.fao.org/site/339/default.aspx |date =
Према подацима [[Организација за храну и пољопривреду|Организације за храну и пољопривреду]] (ФАО), 75.866 km² је намењено узгоју винове лозе у свету. Апроксимативно 71% светске продукције грожђа се користи за прављење вина, 27% као свеже воће, и 2% као [[dried fruit|сушено воће]]. Део рода грожђа се користи за продукцију сока од грожђа, који се реконституира са конзервираним воћем „без додатог шећера” и „100% природно”. Област намењена виноградима се повећава за око 2% годишње.
Нису доступне поуздане статистике које разлажу продукцију грожђа по варијетету. Сматра се да је највише култивирана сорта [[Sultana (grape)|Султана]], такође позната као Томпсоново бесемено грожђе, на бар 3.600 km<sup>2</sup>. Друга најчешћа сорта је [[Airén|Аирен]]. Друге популарне сорте су [[Каберне совињон]], [[Совињон блан]], [[Каберне фран]], [[Мерлот]], [[Grenache|Гренаш]], [[Tempranillo|Темпранило]], [[Ризлинг]], и [[Шардоне (грожђе)|Шардоне]].<ref>{{cite web|url=http://www.freshplaza.com/news_detail.asp?id=29614|title=The most widely planted grape in the world|work=freshplaza.com|deadurl=no|archiveurl=https://www.webcitation.org/6GE4SYlA3?url=http://www.freshplaza.com/news_detail.asp?id=29614|archivedate =
{|class="wikitable sortable" style="float:left; clear:left; margin-right:1em;"
Ред 193:
| — || ''[[Свет]]'' || 58.521.410 || 58.292.101 || 58.500.118 || 67.067.128
|-
|colspan=6 | ''Извор: [[Организација за храну и пољопривреду]]'' (ФАО)<ref>{{cite web|url=http://faostat.fao.org/site/339/default.aspx |publisher=[[FAO|UN Food & Agriculture Organization]] |title=Production of Grape by countries |year=2011|accessdate =
|}{{Clear}}
Ред 287:
{{Main|Ресвератрол}}
Ресвератрол је присутан у широко варирајућим количинама међу сортама грожђа, првенствено у њиховој љусци и семенкама, при чему [[Vitis rotundifolia|мускадинско]] грожђе, има око сто пута вишу концентрацију од већине других.<ref name="guhqhr">{{cite web |last=LeBlanc|first=MR|year=2005|title=Cultivar, Juice Extraction, Ultra Violet Irradiation and Storage Influence the Stilbene Content of Muscadine Grapes (''Vitis Rotundifolia Michx'' |work=PhD Dissertation |publisher=Louisiana State University |url=http://etd.lsu.edu/docs/available/etd-01202006-082858/ |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071012210714/http://etd.lsu.edu/docs/available/etd-01202006-082858/ |archivedate =
|last1=Li| first1 = X.
|last2=Wu| first2 = B.
Ред 317:
|year=2002
| pmid = 12236700
}}</ref> Укупни фенолни садржај, лабораторијски индекс антиоксидантске јачине, је већи у розим варијететима превасходно услед антоцијанинске густине у љусци црног грожђа, у поређењу са одсуством антоцијанина у љусци белог грожђа.<ref name="hozczp" /> Ови антоцијанини привлаче напоре научника да дефинишу њихове особине у погледу људског здравља.<ref name=jafcsymp>[http://www.revgenetics.com/pdf/bhb_symposium_2007x.pdf ''Berry Health Berry Symposium'' Abstracts & Research from the 2007 International Berry Health Benefits Symposium] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141219084621/http://www.revgenetics.com/pdf/bhb_symposium_2007x.pdf |date =
Црно [[вино|вина]] могу да понуде здравствене бенефиције које су веће од белог вина, због потенцијално корисних једињења која су присутна у љусци грожђа, а само црвено вино се ферментира са љуском. Дужина ферментационог периода које вино проведе у контакту са љуском грожђа је важна одредница његовог ресвератролног садржаја.<ref>[https://web.archive.org/web/20090326182745/http://www.pbrc.edu/Division_of_Education/pdf/PNS_resveratrol.pdf Resveratrol]. ''Pennington Nutrition Series'' 2005 No. 7. pbrc.edu</ref> Обична [[Vitis rotundifolia|немускадинска]] [[Црно вино|црна вина]] садрже између 0,2 и 5,8 mg/L,<ref>{{Cite journal
Ред 334:
}}</ref> у зависности од сорте грожђа, пошто је [[Fermentacija (hrana)|ферментисано]] са љуском, чиме је омогућена апсорпција ресвератрола у вино. У контрасту с тим, [[бело вино]] има нижи фенолни садржај, јер се ферментише након уклањања љуске.
Вина произведена из маскадинског грожђа могу да имају више од 40 mg/L, изузетно висок фенолни садржај.<ref name="guhqhr" /><ref>{{cite journal |vauthors=Ector BJ, Magee JB, Hegwood CP, Coign MJ |title=Resveratrol Concentration in Muscadine Berries, Juice, Pomace, Purees, Seeds, and Wines |url=http://www.ajevonline.org/cgi/content/abstract/47/1/57 |journal=Am. J. Enol. Vitic. |year=1996|volume=47 |issue=1 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061119045158/http://www.ajevonline.org/cgi/content/abstract/47/1/57 |archivedate =
| last1 = Pastrana-Bonilla | first1 = E.
|last2=Akoh| first2 = C. C.
Ред 458:
=== Токсичност грожђа и сувог грожђа код паса ===
Конзумација грожђа и сувог грожђа представља потенцијалну здравствену опасност за псе. Њихова токсичност за псе може да узрокује да животиња развије [[Акутна бубрежна инсуфицијенција|акутну бубрежну инсуфицијенцију]] (изненадан развој [[kidney failure|затајења бубрега]]) са [[Анурија|ануријом]] (недостатком производње урина) и то може да има фатални исход.<ref>[http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm/bc/211106.htm Raisins/Grapes] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929143344/http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm%2Fbc%2F211106.htm |date =
== Види још ==
| |||