Наполеон I Бонапарта — разлика између измена

м
Наполеонов отац Карло Бонапарта рођен је [[1746]]. у Ђенољанској републици. Био је адвокат и представник Корзике 1778. на двору [[Луј XVI|Луја XVI]]. Ту је остао доста година. Највећи утицај на Наполеона је у детињству имала његова мајка Марија Летиција Рамолино. Чврстом дисциплином успела је да обузда Наполеона. Наполеоново племићко и умерено имућно порекло и породичне везе пружиле су му много веће могућности да се образује и школује, него што је то било омогућено типичном Корзиканцу у то време.<ref name="isbn0-00-637521-9">{{harvnb|Cronin|1994|pp=}}</ref> Када је имао девет година уписан је 15. маја [[1779]]. у француску војну школу у Бријан л Шато близу места [[Троа]].<ref name="isbn0-297-64607-9">{{Cite book|author=Roberts, Andrew Michael |title=Napoleon and Wellington |edition= |language= |publisher=Weidenfeld & Nicolson |location=London |year=2001|origyear= |quote= |isbn=978-0-297-64607-5 |oclc= |doi= |url= |accessdate=|pages=}}</ref> Морао је учити француски пре него што је уписан у војну школу. Ипак целога живота је говорио са јаким италијанским акцентом, а никад није научио да правилно пише.<ref name="isbn0-7126-6247-2" /> Наполеон је ту први пут срео произвођача шампањца Жан Реми Моета. Након матурирања на војној школи у Бријану [[1784]]. Наполеон је примљен на елитну Краљевску војну школу у Паризу. Ту је у једној години завршио два разреда.<ref name="isbn0-300-13754-0">{{harvnb|Dwyer|2008|pp=}}</ref> Један испитивач је сматрао да је добар за проучавање апстрактних наука и да поседује дубоко знање математике и географије. На војној школи је специјализовао артиљерију, иако је у почетку тражио морнарицу. Дипломирао је септембра [[1785]]. и преузео је војну дужност као артиљеријски потпоручник у јануару [[1786]]. са само 16 година.<ref name="rxvi">Roberts 2001, p.xvi</ref>
 
Наполеон је служио у Валенси и Оксони до избијања [[Француска револуција|Француске револуције]] [[1789]]. године. У том периоду узео је готово две године одсуства у [[Париз]]у и Корзици. Већи део од неколико година након 1789. провео је на Корзици, на којој се одвијала битка између три стране: ројалиста, револуционара и корзиканских националиста. Наполеон је подржавао [[јакобинци|јакобинце]] и унапређен је у потпуковника пука добровољаца. Након што му је истекло одсустви и након што је предводио побуну у француској војсци, Наполеон је некако успео да убеди војне власти у Паризу да га унапреде у капетана у јулу 1792.<ref name="isbn0-7126-6247-2" /> Поново се вратио на Корзику и сукобио се са конзервативним националистичким вођом [[Пасквале Паоли|Паскалом Паолијем]]. Паоли је одлучио да се разиђе са Француском и блокирао је поход Француске на [[краљевина Пијемонт-Сардинија|сардинијско]] острво [[Ла Магдалена (острво)|Ла Магдалену]], у којем је требало да Наполеон буде један од заповедника.<ref name="isbn0-7126-6247-2" /> Наполеон и његова породица су били принуђени да напусте Корзику у јуну [[1793]].<ref name="isbn0-297-64607-9" />
 
Уз помоћ земљака Салицетија Наполеон је постављен за команданта артиљерије француских снага, које су 1793. [[опсада Тулона|опседале]] [[Тулон]]. Тулон се побунио против републиканске власти, а заузела га је британска војска. Наполеон је направио успешан план. Поставио је топове на такву позицију да су запретили британској флоти, која се због тога морала евакуисати. Успешним нападом Наполеон је заузео град. Приликом напада рањен је у бутину. Због освајања Тулона унапређен је 1793. у бригадног генерала. Успешним акцијама запао је за око [[Комитет јавне безбедности|Комитету јавне безбедности]] и постао је близак сарадник Огистена Робеспјера, млађег брата револуционарног вође [[Максимилијан Робеспјер|Максимилијана Робеспјера]]. Када је старији Робеспјер завршио на [[гиљотина|гиљотини]] Наполеон је био накратко ухапшен и затворен [[6. август]]а [[1794]]. у Шато д'Антиб. Ослобођен је након две недеље.
* Појавила се нова тежња ка уништењу непријатељске армије, а не само њеном изманеврирању.
* Инвазије непријатељских територија одвијају се на ширем фронту, па се појављује низ стратешких могућности који рат чине скупљим, али и одлучнијим
* Пораз је сад значио много више него губитак изоловане [[енклаваЕнклава и ексклава|енклаве]]. Готово карташки мир је означавао појаву у којој су се испреплитали национални напори, социополитички, економски и милитаристички у велики сукоб.
 
У Француској се сматра да је Наполеон окончао раздобље безвлашћа и нереда, а његови ратови су служили извозу револуције у остале делове Европе. Покрети националног уједињења, посебно у Италији и Немачкој и успон националне државе можда су били узроковани Наполеоновом владавином тим територијама.