Балканске игре — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Балканске игре''' ('''БИ''') су регионална спортска такмичења у различитим спортским гранама између земаља [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. У неким спортовима то такмичење носи назив игре, а у неким шампионат или куп при чему јје без обзира на назив увек реч о службеном спортском такмичењу за подручје Балкана.
 
Линија 8 ⟶ 7:
Као први домаћин предложена је [[Софија]]. Исте године [[Југославија]] предлаже одржавања пливачког првенства Балкана у [[Сплит]]у, али се све завршило само на предлозима. Годину дана касније [[1928.]] пред одржавање [[Летње олимпијске игре 1928.|Олимијских игара у Амстердаму]], грчки савез покреће акцију за одржавање Балканских игара. На састанку у [[Амстердам]]у непосредно по завршетку Олимпијских игара, представници балканских земаља су једногласно одлучили да се [[1929.]] године у [[Атина|Атини]] одрже пробне Балканске игре у атлетици. На тим играма су учествовали атлетичари из [[Бугарска|Бугарке]], [[Грчка|Грчке]], Југославије и [[Турска|Турске.]] Тада су израђене и службене пропозиције Балканских игара, које је за Југославију потписао Мирослав Добрин. Тим пропозицијама је утврђено даће се игре у атлетици одржавати сваке године и да ће земље које буду учествовале на играма послати најмање 20 такмичара и једног руководиоца. Тадаје издато и саопштење којим се потврђује равноправност свих учесника игара, и право Грчке да организује прве игре. Било је договорено да се убудуће игре организујз у оним спортовимакоји се негују у Балканским земљама.
 
Прве службене игре у атлетици одржане су у Атини 1930 године. Од тада па до [[1940]] одржано је 11 таквих такмичења. Између два ратаодржане су пош игре у рвању (6 пута), фудбалу (7 пута) и бициклизму (1 пут). После завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] игре се обнављају, па се [[1946.]] одржана су у гимнастици, фудбалу, одбојци, пливању, ватерполу, стрељаштву и шаху, а [[1947.]] су проширени на бокс и смучање. Атлетска такмичења су обновљена [[1953.]] одржавањем 12. Балканских игра у Атини. у [[1947]] до прве половине [[1948]] такмичења у неким спортовима су проширене са учесницима из Мађарска|Мађарске, [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Пољска|Пољске]], па су одржане под називом ''Балкансо-средњоевропке игре''. Касније је у програм уврштене и [[кошркакошарка]] ([[(1959]] за мушкарце, а [[1963]] за жене), [[тенис]] ([[1960]] за мушкарце а [[1966]] за жене) [[стони тенис]] ([[1964]]), аутомобилизам ([[1969]]) и бициклизам ([[1971]]).
 
[[Категорија:Спортска такмичења]]