Издан — разлика између измена

'''Издани''' су [[геологија|геолошке]] средине које су потпуно или делимично засићене слободним подземним водама, које се формирају инфилтрацијом површинских вода или вода насталих од [[падавине|атмосферских талога]]. Формирају се изнад водонепропусне подлоге која успорава њихово кретање и омогућава акумулацију слободних подземних вода. Горња граница издани, ''слободни ниво издани'', је варијабилна (колебљива) и зависи од својстава стена да акумулирају, односно да одају подземне воде. Издани са слободним нивоом формирају се на водонепропусним стенама у растреситим, најчешће [[квартар]]ним и [[неоген]]им [[седиментне стене|седиментима]], али и у испуцалим и [[крашки процес|красификованим]] геолошким срединама. Имају широко распрострањење у природи. У зонама аерације могу да се јаве мање акумулације подземних вода на сочивима или прослојцима непропусних стена, када се формира лебдећа, или лажна, издан.

 

 

У зависности од геолошких и хидрогеолошких карактеристика терена, изданске воде (зоне засићења слободним подземним водама) могу бити '''збијене''' или '''континуалне''' и '''разбијене''' или '''дисконтинуалне'''.

'''Издани збијеног типа''' карактерише повезаност изданске воде у границама њеног распрострањења, што је условљено међузрнском порозношћу водоносне средине.

 

'''Издани разбијеног типа''' јављају се у стенама са пукотинском и кавернозном порозношћу. Карактерише их дисконтинуалност изданске зоне, односно зоне засићења слободним подземним водама.

'''Пукотинске издани''' се формирају у чврстим ([[магматске стене|магматским]], [[седиментне стене|седиментним]] и [[метаморфне стене|метаморфним]]) стенским масама, без обзира на њихову генезу. Водопропусност ових стена зависи пре свега од карактера и размера [[пукотина]], кроз које се кретање подземних вода потчињава закону линеарне филтрације [[гравитација|гравитационим]] путем. Кретање подземних вода може бити усмерено и ка површини [[Земља|Земље]], уколико се оне у изданима налазе под хидростатичким притиском, нарочито израженим на пресецима различитих пукотина. Ови притисци могу бити везани и за еманацију гасова и за температуре веће од 100°C, што је карактеристично за активне или релативно угашене [[вулкан]]ске области.

[[Слика:Kavernozna_poroznost.jpg|мини|150п|десно|Крашки тип издани]]