Прашки храд (замак) — разлика између измена

'''Прашки град''' (чешки: ''Pražský hrad'') је замак у [[Праг|Прагу]] где су чешки краљеви, римски импeраториимператори и [[председник|председници]] [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Чешка Република|Чешке Републике]] имали своје канцеларије. Тамо је чуван крунидбени накит [[Бохемијско краљевство]]. Прашки храд је један од највећих замкова на свету (по [[Гинисова књига рекорда|Гинисовој књизи рекорда]] највећи антички замак) са око 570м дужине и око 130м ширине.

Историја двора се протеже од 9. века (870.). Прва озидана грађевина је била црква Госпе. Базилика Св. Ђорђа и [[базилика Св.ВитaВита]] су саграђене у првој половини 10. века. Први манастир у бихемији је саграђен у двору поред цркве Св. Ђорђа. Романескна палата је подигнута током 12. века. У 14. веку, за време владавине [[Карло IV|Карла IV]] владарска палата је преграђена у Готичком стилу. На месту базилике Св. Вита почела је градња Готичке цркве која је завршена шест векова касније. 1485. [[Краљ Ладислав II]] започиње доградњу палате. Масивна Владиславова дворана је додата палати. Такође су саграђене нове одбрамбене куле на северној страни двора. 1541. велики пожар је уништио велики део двора. Под [[Хабзбурговци|Хабзбурговцима]] су се појавиле неке нове грађевине у ренесансном стилу. [[Фердинанд I]] је саградио Белверде, летњиковац за своју жену Ану (Летњиковац краљице Ане). [[Рудолф II]] је користио Прашки храд као главну резиденцију. Он је саградио северно крило палате, са Шпанским холом где је била изложена његова драгоцена уметничка колекција. Многа дела из колекције су запленили Швеђани 1648. у току Тридесетогодишњег рата. Последња велика доградња двора је била за време Краљице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] у другој половини 18. века. [[Фердинанд V]] је после абдикције изабрао Прашки храд за свој дом.