Свици са Мртвог мора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
'''„Свици са Мртвог мора“''' или '''„Кумрански списи“''' састоје се од око 900 докумената, укључујући и текстова из [[Танах|Хебрејске Библије]], који су откривени између [[1947]]. и [[1956]]. у 11 пећина у околини [[Кумран]]а у близини древног насеља Кхирбет Кумран, на северозападној обали [[Мртво море|Мртвог мора]].
 
Текстови су од великог историјског и религијског значења пошто садрже једине познате преживеле копије [[Библија|библијских]] докумената насталих око [[100. п. н. е.]] те садрже доказе о значајној разноликости вере и праксе унутар касног [[Други Храм|Другог Храма]] [[Јудаизам|јудаизма]]. Написани су на [[хебрејски језик|хебрејском]], [[Арамејски језик|арамејском]] и [[Грчки језик|грчком језику]], већином на [[пергамент]]у, али неки су написани и на [[папирус]]у.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardian.co.uk/world/2008/aug/27/israel|title=From papyrus to cyberspace|date= 27. 8. 2008 |publisher=[[Гардијан (новине)|The Guardian]]}}</ref> Ови списи већином датирају између [[150. п. н. е.]] и 70. н. е.<ref>Bruce, F. F.. [http://www.worldinvisible.com/library/kenyon/storyofbible/2ck11.htm "The Last Thirty Years"]. ''Story of the Bible''. ed. [[Frederic G. Kenyon]], Приступљено 19. 6. 2007.</ref> Свици су већином поистовјећени са древном [[јевреји|јеврејском]] [[секта|сектом]] званом [[eseni|есени]], но неки новији научници сумњају у њихову повезаност са списима.<ref>{{Cite news|url=http://www.haaretz.com/hasen/spages/1070797.html|title=Scholar: The Essenes, Dead Sea Scroll 'authors,' never existed|date= 13. 3. 2008|publisher=Ha'aretz}}</ref>
 
Свици са Мртвог мора су традиционално подељени на три групе: ''„библијски“'' рукописи (копије текстова Хебрејске Библије), који творе око 40% идентификованих списа; ''„[[апокриф]]не“'' или ''„псеудепигране“'' рукописе (познати документи из раздобља Другог Храма попут [[Енох]]а, [[Јубилеј]]а, [[Тобит]]а, [[Сирах]]а, неканонизованих псалма, итд., који нису постали службени део Библије), који творе око 30% идентификованих списа; и ''„сектаријанским“'' рукописима (претходно непознатим документима који говоре о правилима и веровањима одређене групе или група унутар ширег јудаизма) као што је ''„Правило о заједници“, „Спис о рату“, „Песхер“'' (хебрејски ''pesher'' '''פשר''' = ''„објашњење“'') о [[Авакум (пророк)|Хабакуку]], и ''„Правило о благосолову“'', које чине око 30% идентификованих списа. <ref name=autogenerated1>Abegg, Jr., Martin, Peter Flint, and [[Eugene Ulrich]], ''The Dead Sea Scrolls Bible: The Oldest Known Bible Translated for the First Time into English'', San Francisco: Harper, 2002</ref>