Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светитељи|светитељ]], родом из патрицијске[[патрициј]]ске [[породица|породице]] у [[Рим]]у. БиоСтекао је иквалитетно добро[[образовање]] школован,из какообласти у светским наукама[[наука|науке]] и философији[[филозофија|философије]], такоали и у духовнојдуховне мудрости[[мудрост]]и. ПредаоДобио сеје [[црква|црквицрквену]] на [[служба|службу, и био је]] [[ђакон]]ома велике [[црква|цркве]] у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив, и молитвен, Арсеније је хтео такода проживетимирно цео животпроживи свој [[живот]]. Међутим цар [[Теодосије]] га је узео за васпитача[[васпитач]]а и учитеља[[учитељ]]а својих синова: [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]], и поставио га за сенатора[[сенатор]]а окруживши га великим богатством,[[богатство]]м и почастима, и раскоши[[почаст]]има. Међутим све ово је више притискивало срцеАрсеније Арсенијевоипак, негоније штоуживао гау јесвему задовољавалотоме. Десило се једанпут, да јеАрсеније [[Аркадијеказна|казнио]] учиниоАркадија некузбог кривицу,грешке и Арсеније гакоју је зато казниопочинио. Увређени Аркадије је смишљао [[освета|освету]] своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у одело [[просјак|просјачко]] [[одело]], отишао на [[обала|обалу]] морску,[[море|мора]] сеогде се сместио у [[лађа|лађу]] и [[пловидба|отпловио]] у [[Мисир]]. Када је стигао у славни скит[[Скит]], постао је ученик славнога[[Јован Колов|Јована Колова,]]. иТада предаопочиње сењегов подвигу[[подвиг]]. СматраоСебе је себесматрао мртвим; и кадкада му је неко јавио, да му је један богати [[сродник]] умро и њему [[завештање|завештао]] свесвоје целокупно [[имање]], он је одговорио: "''Па„Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником''?" ПовученПовукао у једну пустињску келију каосе у гробницу,[[пустиња|пустињу]] они је сталнотамо [[плетење|плео]] котарице[[корпа|корпе]] од [[палма|палминог]] [[лист|лишћа]], а ноћу[[ноћ]]у се [[молитва|молио]] [[Бог]]у молио. Избегавао је људе и сваки разговор са људимањима. Само [[празник|празничним]] данима излазио је из келије и долазио у [[црква|цркву]] на [[причешће]]. Да се не би [[лењост|олењио]], ончесто је себи често постављао [[питање]]: "''Арсеније„Арсеније, зашто си дошао у пустињу''? Провео је педесет пет година као пустињак, и за све то [[време]] био је углед[[узор]] [[монах|монасима]]. Живео је сто година, и скончао природном смрћу после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва [[448]]. године.
{{Прерађивање1}}
'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светитељи|светитељ]], родом из патрицијске породице у [[Рим]]у. Био је и добро школован, како у светским наукама и философији тако и у духовној мудрости. Предао се [[црква|цркви]] на службу, и био је [[ђакон]]ом велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив, молитвен, Арсеније је хтео тако проживети цео живот свој. Међутим цар [[Теодосије]] га је узео за васпитача и учитеља својих синова: [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]], и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством, и почастима, и раскоши. Међутим све ово је више притискивало срце Арсенијево, него што га је задовољавало. Десило се једанпут, да је [[Аркадије]] учинио неку кривицу, и Арсеније га је зато казнио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у одело просјачко, отишао на обалу морску, сео у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни скит, постао је ученик славнога Јована Колова, и предао се подвигу. Сматрао је себе мртвим; и кад му је неко јавио, да му је један богати сродник умро и њему завештао све имање, он је одговорио: "''Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником''?" Повучен у једну пустињску келију као у гробницу, он је стално плео котарице од палминог лишћа, а ноћу се [[Бог]]у молио. Избегавао је људе и сваки разговор са људима. Само празничним данима излазио је из келије и долазио у цркву на [[причешће]]. Да се не би олењио, он је себи често постављао питање: "''Арсеније, зашто си дошао у пустињу''? Провео је педесет пет година као пустињак, и за све то време био је углед монасима. Живео је сто година, и скончао природном смрћу после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва [[448]]. године.
 
[[Српска православна црква]] слави га [[8. мајамај]]а по црквеном, а [[21. мај]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
 
== Литература ==