Бриони — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
допуна текста
Ред 15:
Међу првим племенима која су населили Брионе су [[Илири|илирско]] племе [[Хистри]] (око [[1000. пне.]]), након којих су дошли [[Келти]] и [[Римљани]] и у [[VI век]]у [[Хрвати]]. На Брионима постоје многи културно-историјски остаци од којих су најпознатији и најсачуванији: римски ладањски дворац из I - II века и римске терме, Венерин храм, византијски каструм, базилика Св. Марије из V - VI века, црква Св. Германа из XV века.
 
Кад је у другој половини -{XIX}- [[век]]а изграђена Пула и обновљено њено војничко значење, Брионска острва, постају важан део њеног одбрамбеног система (направљена је утврда и осматрачмица). Године [[1893.]] мрмернски индустријалац (P. Kupelwajser) купује острва и уз велике трошкове асанира. уУ том раду учествује и [[Роберт Кох|Роберта Коха]], који је искоренио [[маларија|маларију]] са ових острва исушивањем мочвара и порибљавањем мочваре рибицама које се хране ларвама комараца. Након тога, Бриони постају монденско летовалиште познато широм Европе.
 
Власник је подигао велике о за оно време луксузне хотеле. Поред морског купалишта, био је подигнут и натквивени базен с загрејаном водом. Направљени су путеви, углавном колски (за вожњу кочијама и бициклима), уређено је коњско тркалиште те игралишта за голф и тенис. Острва су насељенабирном дивљаћчи ([[срна|срне]], [[јелен]]и, [[зец|зечеви]], [[фазан]]и, патка|патке и др.), виногради дају добра вина, а с копна је доведена вода и телеграфско-телефонска веза и електрични вод. Туристички су објекти смештени на источној страни Великог Бриона, на месту које је најближе копну.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бриони