Прибој — разлика између измена

227 бајтова додато ,  пре 2 године
нема резимеа измене
У 13. веку се први пут помиње и Жупа Дабар чије је седиште било у [[Бања (Прибој)|Бањи]]. Бању као утврђено насеље и напредан град помиње арапски географ, Ел Идриз Абдулах давне 1153, а тај епитет она задржава и у времену [[Немањићи|Немањића]] и њихових велможа [[Војиновићи|Војиновића]], [[Алтомановићи|Алтомановића]] и других. Од 1219. до 1698, када Турци спаљују и руше [[Манастир Бања|манастир Светог Николе]], Бања је била седиште Дабарске епископије.
 
Под турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу [[Османско царство|Османског царства]] остао је све до 25. октобра 1912, када је ослобођен и припојен [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]]. За време турске управе Прибој припада, привремено, разним кадилуцима, срезовима, у [[Вишеград|Вишеграду]], [[Чајниче|Чајничу]], [[Нова Варош|Новој Вароши]], [[Пријепоље|Пријепољу]] и [[Пљевља|Пљевљима]] а повремено је бивао и самосталан. Након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1879]]. године у Прибој долази и [[Аустроугарска|аустроугарски]] гарнизон ( Зеленац и Бања ), који у Прибоју остаје до [[1909]]. године. Долазак аустроугарске војске доводи до развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је и први хотел савременог типа.
 
Са избијањем [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]], Прибој добија прворазредан стратешки значај. ИУслед поредповлачеља добросрпске организованевојске, одбранепод притиском удружене немачке, аустро-угарске и бугарске офанзиве у јесен [[1915]]. године прибојски крај је допаодоспео под окупацију. аустроугарскеУ војскеокупираној Србији Прибој се нашао у аустроугарској окуоационој зони. Окупација је трајала све до новембра 1918, када Прибој улази у састав [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
 
Између два светска рата Прибој се развија врло споро, изузев трговине и занатства. Изградња друмских путних праваца од Прибоја према Новој Вароши и Пријепољу, па према Рудом, Пљевљима и Сарајеву, а нарочито пруга Увац – Прибој, ојачава трговински промет Прибоја. Развој занатства и трговине доводи до активирања становништва на формирању спортских друштава и организација као и културно – забавног живота.
Анониман корисник