Законодавна власт — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
'''Законодавна власт''' је један од три нивоа власти[[власт]]и. Главни задатак законодавне власти јесте доношење закона[[закон]]а. У либералним демократијама грађани бирају своје представнике у парламенту (на изборима[[избори]]ма) и тиме им дају ауторитет да гласају за законе у њихово име. Процес изгласавања закона зависи од тога какво је парламентарно уређење неке [[држава|државе]]. У либерланим демократијама имамо дво-домне и једно-домне парламенте. У дво-домне парламенте спадају амерички Конгрес и британски Вестминстер.
 
[[Амерички Конгрес]] се састоји из Дома Представника и Сената[[Сенат]]а. [[Британски Вестминстер]] се састоји из Дома Народа/Обичних (''The House of Commons'') и Дома Лордова (''The House of Lords''). За разлику од [[САД]][[Велика Британија]] је у дилеми са својом [[демократија|демократијом]]. Наиме, В.Б. се често узима за примјер демократичности, међутим, ако анализирамо британски политички систем видјетвидет ћемо да Британија има много тога не демократског. Једна од тих многих ствари је и дио законодавне власти- Дом Лордова. Дом Лордова, као што само име каже је аристократска удруга, ту засједајузаседају Лордови- мањина у Британији. Проблем је био у томе што су Лордови могли да уложе вето на било који закон који би дониодонео Дом Народа. Закон који се предлаже у Дому Народа мора проћи велику процедуру пријепре него што се прихавтати (приједлогпредлог, прво читање, друго читање, треће читање....). Дом Лордова улагањем вета је могао за неколико секунди заувијек скинути тај закон са дневног реда. Наравно, ово није имало никакве везе са демократијом (заступници у Дому Народа су изабрани на изборима, док мјесто у Дому Лордова је насљеднонаследно), тако да је дошло до измјенаизмена у британском парламентарном систему. [[Вето]] је изузет. Сада када закон дође у Дом Лордова (то је једна од тачака у оној процедури), Лордови могу закон вратити у Дом Народа са приједлозима за неке исправке. Закон могу врачати три пута у Дом Народа (сва три пута Дом Народа те захтјевезахтеве може одбити, иако већином се приједлозипредлози прихвате и закон се мало измијениизмени), али након та три пута закон иде директно [[краљица|краљици]] на потписивање. Краљица/краљ у овом свему има симболичну улогу а то је само потписивање донешеног закона. Она/он не може тај закон одбити. ПосљедњаПоследња краљица која је то учинила била је краљица Ана средином [[18. вијекавек]]а.
 
На доношење закона многи могу утицати поред самих представника у парламенту. То су тзв. [[лобисти]]. Наиме, у политичком животу сваке либералне демократије [[групе за притисак]]) имају велики утицај на доношење закона.
 
== Сродни чланци ==
*[[Извршна власт]]
*[[Судска власт]]
 
[[Категорија:Друштво]]
 
[[de:Legislative]]