Toplifikacija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Сређивање мерних јединица |
||
Ред 12:
Za proizvodnju toplotne energije koristi se delimično izrađena para niske radne sposobnosti, koja je u turbinama izvršila mehanički rad. Takva para još uvek ima dovoljno visoke parametre potrebne za dobijanje toplote za sistem [[daljinsko grejanjе|daljinskog grejanja]].
'''Bazni toplotni izvor''' je Blok TEKO III (210MW, turbina K-200-130-3 LMZ ), a para koja se koristi je sledećih parametara: p=1,3 bara, t = 190-{°C}-, i = 2855kJ/kg, a pri spoljnoj projektnoj temperaturi ts=-18-{°C}- potrošnja pare je D= 137,6 t/h.
'''Vršni toplotni izvor''' je Blok TEKO II (100MW, turbina K-100-90 LMZ ), a para koja se koristi je sledećih parametara: p=2¸4 bara, t = 204-{°C}-, i = 2860kJ/kg, a pri spoljnoj projektnoj temperaturi ts = -18-{°C}- potrošnja pare je D= 169,7 t/h.
U ovom procesu [[kondezacija]] pare vrši se u [[izmenjivač toplote|izmenjivačima toplote]], pri čemu se toplotna energija predaje zagrevnoj vodi umesto rashladnoj vodi.
Ред 26:
Zagrevanje vode i njena cirkulacija ostvaruje se po definisanim zahtevima kvalitativno-kvantitativne regulacije
*'''Izmenjivačko pumpna stanica(IPS)''' smeštena je u okviru Termoelektrane "Kostolac A". Za napajanje toplotom koriste se regulisana toplifikaciona oduzimanja turbopostrojenja TEKO II i TEKO III. U slučaju ispada nekog od blokova predviđeno je i havarno napajanje svežom parom.
*'''Stanica za dizanje pritiska (PSP)''' je smeštena u mestu [[Ćirikovac]], na rastojanju od
==Centralna regulacija==
Ред 39:
==Sveža para==
Za slučaj ispada iz pogona (otkaza) jedne ili obe rekonstruisane [[turbina|turbine]] predviđen je, tzv. havarni izvor toplotne energije za grejanje mrežne vode. Na taj način se obezbeđuje veća sigurnost snabdevanja potrošača toplotom, i sigurno obezbeđenje toplifikacionog sistema od zamrzavanja. Ovaj izvor čine dodatni kapaciteti sveže pare, koji se po potrebi mogu koristiti za grejanje vode u izmenjivačko-pumpnoj stanici. (Pod izrazom "sveža para" ne misli se u ovom slučaju na paru direktno sa kotlova, već na paru različitih parametara koja nije izvršila rad u turbini).
*pregrejana para (p=25 bar i t=325-{°C}-) iza reducir-stanice sopstvene potrošnje na TEKO II, maksimalna količina m=70t/h;
*pregrejana para (p=25 bar i t=325-{°C}-) iza reducir-stanice sopstvene potrošnje na TEKO III, maksimalna količina m=138t/h;
*pregrejana para (p=4,5 bar i t=160-{°C}-) iza startne reducir-stanice turbine K-100, maksimalna količina m=60t/h;
*pregrejana para (p=25 bar i t=325-{°C}-) iz TE "Kostolac B", maksimalnakoličina m=70t/h;
Ukupan kapacitet ovih rezervnih izvora je dovoljno veliki da zadovolji neophodne zahteve sistema.
U slučaju većih havarija, prilikom ispada iz pogona sva tri kotla i obe turbine u TE "Kostolac A", na raspolaganju ostaje para iz TE "Kostolac B" koja delimično može da zadovolji potrebe izmenjivačko-pumpne stanice, i to u procentu koji zavisi od spoljne temperature, ali je dovoljna za zaštitu sistema od zamrzavanja u svakom slučaju.
'''Magistralni vrelovod Kostolac-Požarevac''' služi za transport vrele vode (temperature 130/75-{°C}-, pritiska NP 16) od izmenjivačko-pumpne stanice (IPS) smeštene u krugu [[termoelektrana|termoelektrane]] "Kostolac" do primarne gradske mreže Požarevca.
Vrelovod je izveden od čeličnih [[šavna cev|šavnih cevi]] prečnika f660,4x7,1 -{mm}-. Na magistralnom vrelovodu su predviđeni priključci za sledeća naseljena mesta:
*Kostolac,
*[[Klenovnik]],
Ред 67:
Magistralni vrelovod Kostolac-Požarevac sastoji se iz dva dela.
U prvom delu, od termoelektrane u Kostolcu pa do izlaska iz gradske zone Kostolca (teme T17) magistralni vrelovod se vodi podzemno-kanalno. Dužina trase je 1632 -{m}-.
Kompenzacija termičkih [[dilatacija]] na ovom delu magistralnog vrelovoda izvedena je aksijalnim kompenzatorima i samokompenzacijom.
Za termičku izolaciju kanalnog dela vrelovoda predviđena je [[staklena vuna]], debljine 120 -{mm}- za napojnu cev i 80 -{mm}- za povratnu cev, u oblozi od [[ter papir]]a.
Drugi deo magistralnog vrelovoda, od temena T17 do gradske zone Požarevca (NO 15), se vodi nadzemno, na niskim armirano-betonskim temeljima.
Dužina trase je 8351 -{m}-. Na mestima ukrštanja trase sa putevima cevi se vode podzemno kroz neprohodne kanale.
Kompenzacija termičkih dilatacija na ovom delu magistralnog vrelovoda izvedena je kombinacijom "U" lira sa zglobnim kompenzatorima i samokompenzacijom. Na mestima "U" lira sa zglobnim kompenzatorima predviđena su kolena poluprečnika krivine R=1,5D. [[Kompenzator]]i su prednapregnuti.
U cilju smanjenja toplotnih gubitaka predviđena je termička izolacija vrelovoda i to:
*Napojne cevi: 120 -{mm}- staklene vune u jastucima sa [[merkur pletivo]]m u [[poliester]]skoj oblozi d=1,
*Povratrne cevi: 80 mm staklene vune u jastucima sa merkur pletivom u poliesterskoj oblozi d=1,6 -{mm}-
Sekcionisanje vrelovoda izvršeno je na pogodnim mestima na rastojanju do 2000 -{m}-, pomoću vertikalno postavljenih sekcija, kako bi se sprečilo gubljenje vode u slučaju havarije ili pražnjenja vrelovoda usled redovnog održavanja.
[[Odvazdušenje]] magistralnog vrelovoda izvodi se na najvišim mestima pojedinačnih sekcija pomoću [[ventil]]a i cevi za odvazdušenje. Za pražnjenje magistralnog vrelovoda predviđeni su ventili za pražnjenje. Prilikom pražnjenja predviđeno je prepumpavanje vode iz cevi koja se prazni u drugu tako da se višak vode izliva kontrolisano u IPS.
Ред 92:
Primarna gradska mreža izgrađenog konzumnog područja grada Požarevca je izvedena na dva načina:
*Magistralni pravci - krak "0", zabelski krak, krak "I" i krak "II" izgrađeni su čeličnim cevima izolovani staklenom vunom u oblozi od ter-papira. Cevi su kanalno vođene. Kompenzacija toplotnih dilatacija rešena je aksijalnim kompenzatorima i samokompenzacijom. Priključci za potrošače izvedeni su u revizionim komorama u kojima su smešteni i sekcioni ventili magistralnih pravaca i priključaka kao i ventili za odzračivanje i pražnjenje.
*Priključci su izvedeni čeličnim cevima fabrički predizolovanim [[poliuretan]]om, srednje gustine 80 -{kg/
===Primarna gradska mreža budućeg potrošačkog područja===
Primarna gradska mreža budućeg konzumnog područja Požarevca, Kostolca, Klenovnika i Ćirikovca izvodi se čeličnim cevima fabrički predizolovanim poliuretanom, srednje gustine 80 -{kg/
Kompenzacija toplotnih dilatacija predviđena je u skladu sa trasom i to: samokompenzacijom pojedinih delova trase i kompenzatorima u obliku "U" lira koji su prednapregnuti.
Cevi se vode beskanalno-polažu se u rov u sloj [[žuti pesak|žutog peska]]. Nepokretni oslonci su predizolovani kao i račvanja [[cevovod]]a. Revizija cevovoda je mestimična, u komorama u kojima su smešteni i ventili za sekcionisanje, odzračivanje i pražnjenje primarne mreže.
Projektna dužina trase primarne gradske mreže budućih korisnika je 50 -{km}-.
==Sekundarna gradska mreža==
Sekundarna gradska mreža obuhvata: podstanice os [[prirubnica]] izmenjivača toplote, spoljni razvod cevovoda do objekata i sekundarnu instalaciju centralnog grejanja objekata. Grejni fluid (voda sa parametrima 90/70-{°C}- PN 6 bar) se transportuje cevovodom do objekata cirkulacionim pumpama koje nadoknađuju pad pritiska do objekata. U objektu se dalja distribucija vrši preko razdelnika i sabirnika a cirkulacija grejnog fluida se ostvaruje po granama pojedinačnim cirkulacionim pumpama. Ekspanzija grejnog fluida se kompenzuje otvorenim ili zatvorenim [[ekspanziona posuda|ekspanzionim posudama]] u podstanici za sve priključene objekte ili pojedinačno u savakom objektu. Dopuna sekundarnog sistema i održavanje pritiska se vrši pripremljenom vodom iz primarnog sistema preko veze ostvarene u podstanici.
Dužina trase izgrađene primarne i sekundarne mreže je oko 60 -{km}-.
==Tehnologija rada toplo-predajnih stanica (podstanica)==
Toplotna energija se do podstanica u objekatima distribuira primarnim vrelovodom u kome su parametri vrele vode T=130/75-{°C}- i PN=16 bar. Toplotna energija se predaje sekundarnom sistemu indirektno izmenjivačima toplote voda-voda. Parametri vode sekundarnog sistema su T=90/70-{°C}- i PN=6 bar.
Predata toplotna energija se distribuira do potrošača sekundarnim cevnim razvodom kako u samom objektu tako i do susednih objekata. Da bi se ostvarili potrebni parametri sekundarnog fluida, postanica je opremljena odgovarajućom opremom:
Ред 138:
Pri koriščenju ovog uglja on pokazuje sledeće karakteristike:
Za proizvodnju 1 kWh toplotne energije u elektrani pri kombinovanoj proizvodnji toplotne i električne energije potrebno je 0,354 -{kg}- ovog uglja, jer se u ovom slučaju iskoristi jedan deo toplotne energije koji se iz [[kondezator]]a rashladnom vodom odvodi u reku pri proizvodnji samo električne energije.
Za proizvodnju 1 kWh toplotne energije u [[energana|energani]] ([[toplana|toplani]]) potrebno je 0,773 -{kg}- ovog uglja.
Godišnja ušteda u potrošnji uglja odnosno ušteda u korišćenju rudnih bogatstava iznosi: 140.564 [[tona]]
| |||