Википедија

Пољска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 55:
 
=== Границе ===
Дужина пољских граница износи 3511 километара km, а од тога 440 отпада на морску границу (обала [[Балтичко море|Балтичког мора]]).
 
Пољска се граничи на:
* западу са [[Немачка|Немачком]] (467 -{km}-),
Линија 65 ⟶ 66:
[[Датотека:Tatry - MOko.jpg|мини|250п|Планинско језеро у Високим Татрама]]
[[Датотека:Westkarpaten Pieniny Kroscienko.jpg|лево|мини|250п|Пољски Карпати]]
Пољска има 70 врхова са преко 2.000  -{m}- надморске висине и сви они се налазе у планинама [[Татре]]. Ово подручје се у Пољској дели на област [[Татре|Високих]] и Западних [[Татре|Татри]]. То је највиши планински ланац Пољске и [[Карпати|Карпата]]. Са 2.499  -{m}- највиши је врх Риси (''-{Rysy}-''). Други по висини је ланац [[Бескиди|Бескида]] (највиши врх: 1.725  m). Највиши врх [[Судети|Судета]] је Сњежка (''-{Śnieżka}-'') са 1.602  -{m}-.
 
Најнижа тачка Пољске је на -2 [[Метар|метра]] надморске висине код [[Елблаг]]а.
 
Део обале [[Балтичко море|Балтичког мора]] који припада Пољској дуг је 528 километара km. Простире се од места [[Свиноујшће]] на острвима [[Уседом]] и [[Волин (острво)|Волин]] на западу, до места [[Криница Морска]] на [[Висланска превлака|Висланској превлаци]] на истоку. Пољска морска обала је великим делом равна и пешчана, и њу су обликовале [[Морска струја|морске струје]] и стални западни [[ветрови]]. Ту постоје многе литице, пешчане [[Дина (рељеф)|дине]] и [[Превлака|превлаке]], а за копно су карактеристичне [[Бара|баре]] и [[језеро|језера]]. Пример је [[Лебско језеро]] у [[Словински национални парк|Словинском националном парку]]. Најпознатије превлаке су [[полуострво Хел]] и [[Висланска превлака]]. Највеће пољско острво је Волин. Највећи лучки градови су [[Гдиња]], [[Гдањск]], [[Шчећин]] и [[Свиноујшће]]. Позната летовалишта су: [[Сопот (Пољска)|Сопот]], [[Колобжег]], [[Леба (град)|Леба]], [[Владиславово]] и полуострво [[Хел (полуострво)|Хел.]]
 
=== Воде ===
[[Датотека:Slowinski National Park.jpg|мини|250п|Дине у Словинском националном парку]]
[[Датотека:Wisla-kolo-Torunia.jpg|мини|лево|250п|Долина најдуже реке Пољске — Висле]]
Најдуже реке Пољске су [[Висла]] (1.047  -{km}-), гранична река [[Одра]] (854  -{km}-), [[Варта]] (808  -{km}-) и [[Буг]] (772  -{km}-) која чини источну границу земље. Висла и Одра се уливају у Балтичко море. Неке мање реке у Судетима припадају сливу [[Лаба|Лабе]], односно [[Северно море|Северног мора]]. Река [[Орава]] у Бескидима се преко реке [[Ваг]] улива у [[Дунав]], док се неке мале реке у западним Карпатима преко [[Дњестар|Дњестра]] уливају у [[Црно море]].
 
Реке Пољске се вековима користе за пловидбу. Својим дугим лађама [[Викинзи]] су пловили на своје пљачкашке походе рекама Висла и Одра. У средњем и новом веку, транспорт жита и пољопривредних производа из [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванске државе]] рекама до [[Гдањск|Данцига]] ([[Гдањск]]а) и даље у [[западна Европа|западну Европу]] био је један од најзначајнијих трговачких путева. О времену просперитета сведоче ренесансни и барокни споменици у градовима дуж ових река.
 
Пољска има око 10.000 [[Језеро|језера]] површине веће од једног хектара, и по томе је једна од језерима најбогатијих [[држава]] света. У Европи само [[Финска]] има више језера по јединици површине. Највећа језера површине веће од 100&nbsp; -{km}-<sup>2</sup> су [[Сњардви]] и [[Мамри]] у [[Мазурија|Мазурији]], као и [[Лебско језеро|Лебско]] и [[Дравско језеро]] у Поморју. Поред језера у равницама на северу, постоје и планинска језера у Татрама, од којих је [[Морскије Око]] површински највеће (34,9 хектара). Најдубље језеро је [[Хањча]] са 108,5&nbsp; -{m}- дубине, у [[Војводство подласко|Подласком војводству]].
 
Види још:
Линија 85 ⟶ 86:
 
[[Датотека:Szczeliniec Zyrafa.JPG|мини|лево|150п|Национални парк Гори Столови]]
Шуме покривају 29,2% површина. Преко половине територије се користи за пољопривреду, од чега највише за [[ратарство]]. [[Сточарство]] је заступљено у брдско-планинским подручјима. Преко 1 % укупне површине (3.145&nbsp; -{km<sup>2</sup>}-) отпада на [[Национални паркови у Пољској|23 национална парка]]. По овоме Пољска заузима прво место у Европи. Већина пољских националних паркова налази се на југу земље. Поред њих, заштићене су и области река, језера и мочвара у централном делу земље, као и обале на северу.
 
=== Флора и фауна ===
Линија 123 ⟶ 124:
{{Историја Пољске}}
Од 12. до почетка [[15. век]]а Пољска нагло слаби, осамостаљују се поједине кнежевине, а [[Немци]] се шире на пољска подручја. Њиховим доласком ничу [[град]]ови и [[село|села]] и подстиче се [[Привреда|привредни]] развитак. [[1241]]. године у Пољску су провалили Татари који су похарали јужне пределе Пољске које су пољски владари насељавали Немцима. Тих година високи сталежи преузимају [[немачки језик]] и обичаје, а како су се Немци населили и уз погранична подручја Пољске, полако Пољска долази под немачки утицај. [[1300]]. године пољско племство бира чешког краља [[Вацлав II Пшемисл|Вацлава II]] за краља Пољске како би се успешније одупрли немачком продору, али то није успело. Након његове смрти [[1305]]. године распала се персонална уније између Пољске и Чешке.
 
[[Датотека:Kazimierz III Wielki.jpg|мини|лево|200п|Казимир -{III}- Велики]]
 
Линија 139 ⟶ 141:
 
Након смрти [[Стефан Батори|Стефана Баторија]] (1575—1586), Пољска је поново ојачала доласком на власт [[Жигмунд III|Жигмунда III]] (1587—1632) из шведске династије Васа, али јој је моћ ослабила за владавине [[Јан II Казимир|Јана II Казимира]] који је ратовао против [[Русија|Русије]] и [[Шведска|Шведске]]. Пољска у другој половини [[17. век]]а ратује и са [[Османско царство|Турцима]] и у тим ратовима губи Подолију и велика подручја на десној обали [[Дњепар|Дњепра]]. Та су јој подручја враћена [[Карловачки мир|Миром у Сремским Карловцима]], јер је Пољска помогла у одбрани [[Беч]]а од турских напада.
 
[[Датотека:Rzeczpospolita 1600.png|мини|лево|200п|Подручја под влашћу [[Пољско-литванска унија|Пољско-литванске уније]].]]
[[Датотека:Curzon linia.svg|мини|десно|200п|Промена пољских граница после Другог светског рата]]
Линија 272 ⟶ 275:
|''70,3%'' (мушкараца 13.506.153; жена 13.638.265)
|-
| преко 64 године
|''13%'' (мушкараца 1.912.431; жена 3.108.260)
|-
Линија 297 ⟶ 300:
|colspan="2"|'''Становништво по полу'''
|-
| при рођењу
|''1,06'' мушкараца/жени
|-
| испод 15 година
|''1,05'' мушкараца/жени
|-
Линија 306 ⟶ 309:
|''0,99'' мушкараца/жени
|-
| изнад 64 година
|''0,62'' мушкараца/жени
|-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пољска”