Наса — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Rockfeler96 (разговор) на последњу измену корисника Obsuser
м козметичке измене using AWB
Ред 37:
|remarks =
}}
'''Национална ваздухопловна и свемирска администрација''' ({{јез-енгл|National Aeronautics and Space Administration}}) или {{аббр|верб. скр.|вербализована скраћеница}} '''Наса''' ({{јез-енгл|NASA}}), агенција је, одговорна за цивилни део свемирског програма [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]]. Агенција је такође одговорна за дугорочна цивилна и војна истраживања у области ваздухопловства.
 
Наса је основана [[1958]]. године, а оснивач је тадашњи [[председник САД]], [[Двајт Ајзенхауер]]. Агенција је оријентисана са изразито више запослених цивила него војника, како би се подстицала мирољубива примена у науци о свемиру. Дана 29. јула 1958. је усвојен Национални аеро-наутички и свемирски акт, који је био претеча и најава за основање Националне ваздухопловне и свемирске администрације (Наса). Агенција је почела са радом два месеца касније, 1. октобра 1958.
Ред 74:
=== Ера шатлова ===
[[Датотека:Space Shuttle Columbia launching.jpg|мини|десно|275п|Лансирање шатла Колумбија, [[12. април]] [[1981]]. године]]
Касних ’70-их и почетком ’80-их Наса је сву пажњу сконцентрисала на идеју [[спејс-шатл]]а. Планиран да спејс-шатл буде употребљаван у више мисија и лансирања, до [[1985]]. направљено их је четири. Први лансирани шатл био је [[спејс-шатл Колумбија|Колумбија]] који је полетео [[12. април]]а 1981. године.
 
Спејс шатл је од почетка био проблематичан за Насу — летови су били скупљи него што је планирано, а [[катастрофа спејс-шатла Чаленџер|несрећа Чаленџера]] 1986. године је донела додатна одлагања и поскупљења. Спејс шатл је коришћен у лансирању многих пројеката као на пример [[teleskop Habl|свемирски телескоп Хабл]]. Буџет пројекта свемирског телескопа Хабл био је веома скроман, износио је свега 2 милијарде долара, и овај пројекат је здушно прихваћен и од стране научника и од јавности.
Ред 83:
Трошковима од преко 100 милијарди долара за изградњу Међународне свемирске станице, службеницима Насе било је тешко да нађу оправдање. Јавност и новинари нису импесионирани експерименатима у свемиру, јер их више интересују грандиозни пројекти на егзотичним локацијама. Чак и данас [[Међународна свемирска станица]] не може да угости све научнике који су били планирани.
 
Током 90 -их дошло је до смањења буџета Насе одлукама Конгреса САД. Као одговор на то, девети администратор Насе Данијел Голдин смислио је нови приступ ''"брже, боље, јефтиније"'', који је омогућио да смањи трошкове, а притом сачува што више програма.
 
Флота шатлова је два пута доживела катастрофу. Шатл Чаленџер је страдао при полетању 1986. године, а летелица Колумбија је уништена при повратку у атмосферу 2003. године. Цео програм је обухватио лет 135 мисија а последњи шатл, Атлантис, је приземљен 21. јула 2011. године. За 30 година трајања више од 300 астронаута је превезено у свемир овим летелицама.
Ред 214:
* Мичоуд монтажно постројење, [[Њу Орлеанс]]
* Вајт Сендс пробни полигон, Лас Круз, [[Нови Мексико]]
 
 
 
 
 
 
 
'''Пробни центри'''
Линија 229 ⟶ 223:
* Лангли истраживачки центар, Хамптон, Вирџинија
* Валопс летачко постројење, Острво Валопс, Вирџинија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
'''Мрежа дубоки свемир'''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Наса