Балистика — разлика између измена

8 бајтова уклоњено ,  пре 4 године
мНема описа измене
 
== Историја и развој ==
Проблемима балистике се први бави [[Леонардо да Винчи]], покушавајући да повеже утицаје дужине и пречника цијевицеви, положаја рупице за припалу [[барут]]а, и других, на лет пројектила. У то вријемевреме се сматрало да пројектил иде хоризонтално, а да по губитку енергије вертикално пада на земљу. [[Николо Фонтана Тартаља|Николо Тартаља]] 1538. исправно закључује у -{„Quesiti et inventioni diverse“}- да слободни лет пројектила није праволинијски ни у једном тренутку, и постулира да је домет највећи уз [[елевација|елевавију]] од 45 степени. [[Галилео Галилеј|Галилео]] 1638. описује путању лета као [[парабола|параболу]], а [[Исак Њутн|Њутн]] 1684. уводи у разматрање и [[отпор ваздуха]], сматрајући да се повећава с квадратом брзине тијела.
 
У 18. вијеку Француз Б. Белидор налази експериментално да је најбољи однос тежине барута и пројектила 1:3, а Енглез Бенџамин Робинс ствара [[балистичко клатно]]. [[Леонард Ојлер]] рјешава [[математика|математички]] систем једначина кретања пројектила, који има и данас значај за брзине испод 240 -{m/s}-. Ојлер уводи и систем поступног рјешења система једначина по сукцесивним луковима, који се користи и данас.
Анониман корисник