|
| lat = 41.667
| long = 50.667
}}
}}{{рут}}
[[Датотека:Fernão Vaz Dourado 1570-1.jpg|thumb|250px|Unlike the Mediterranean and the Black Sea, towards the end of the 16th century the Caspian Sea was still not well explored and mapped. 1570 map by [[Fernão Vaz Dourado]].]]
Северно и источно од језера налазе се [[Степа|степе]] [[средња Азија|средње Азије]]. На источној обали се налази залив [[Кара-Богаз Гол]]. [[Саобраћај]] на Каспијском језеру је добро развијен, а важан је и [[риболов]]. Каспијски басен спада у највеће светске резерве нафте и гаса.
== Физичке карактеристике ==
== Physical characteristics ==
=== Формирање ===
Каспијско језеро, попут [[Црно море|Црног мора]], [[Namak Lake|Намак језера]], и [[Урмија (језеро)|Урмијског језера]], је остатак древног [[Паратетис|Паратетиског мора]]. До његовог потпуног окруживања копном је дошло пре око 5,5 милиона година услед [[tectonic uplift|тектонског подизања]] и пада [[Ниво мора|нивоа мора]]. Током топлих и сувих климатских периода, море окружено копном се скоро исушило, депонујући [[Евапорат|евапоритске седименте]] као што је [[халит]] који су били покривени ветром нанесеним депозитима и били су запечаћени као [[евапорат]]не [[Sink (geography)|депресије]] кад су хладне, влажне климе поновно напуниле базен. (Упоредиви евапоратни слојеви леже под Медитераном.) Услед константног прилива свеже воде, Каспијско море је [[Свјежа вода|слатководно]] језеро у својим северним деловима, и највећи део соли је на иранским обалама, где слив има мали приток.<ref>{{cite web |url=http://www.caspinfo.net/content/content.asp?menu=0130000_000000 |title=Sea Facts |work=Casp Info |accessdate=2017-02-25 }}</ref> У данашње време, просечни салинитет Каспијског језера је на нивоу једне трећине Земљиних океана. [[Кара-Богаз Гол]] [[залив]] се исушио кад је вода из главног тела Каспијског језера била блокирана током 1980-тих, али је од тада залиб био обновљен, мада рутински десетоструко премашује океански салинитет.<ref name="web1"/>
The Caspian Sea, like the [[Black Sea]], [[Namak Lake]], and [[Lake Urmia]], is a remnant of the ancient [[Paratethys|Paratethys Sea]]. It became landlocked about 5.5 million years ago due to [[tectonic uplift]] and a fall in [[sea level]]. During warm and dry climatic periods, the landlocked sea almost dried up, depositing [[evaporite|evaporitic sediments]] like [[halite]] that were covered by wind-blown deposits and were sealed off as an [[evaporite]] [[Sink (geography)|sink]] when cool, wet climates refilled the basin. (Comparable evaporite beds underlie the Mediterranean.) Due to the current inflow of fresh water, the Caspian Sea is a [[freshwater]] lake in its northern portions, and is most saline on the Iranian shore, where the catchment basin contributes little flow.<ref>{{cite web |url=http://www.caspinfo.net/content/content.asp?menu=0130000_000000 |title=Sea Facts |work=Casp Info |accessdate=2017-02-25 }}</ref> Currently, the mean salinity of the Caspian is one third that of Earth's oceans. The [[Garabogazköl]] [[embayment]], which dried up when water flow from the main body of the Caspian was blocked in the 1980s but has since been restored, routinely exceeds oceanic salinity by a factor of 10.<ref name="web1"/>
=== Географија ===
[[Датотека:caspianseamap.png|thumb|250п|лево|Мапа Каспијског језера, жуто осенчени део означава дренажни слив Каспијског језера. (Од када је мапа направљена, околина [[Аралско језеро|Аралског језера]] је знатно умањена.)]]
TheКаспијско Caspianјезеро Seaје isнајвеће theкопнено largestводено inlandтело bodyна ofсвету waterи in the world and accounts forсачињава 40 toдо 44% of the totalукупних [[Wiktionary:lacustrine|lacustrineјезерских]] waters of theсветских worldвода.<ref name="irngaz">{{cite web|url=http://irangazette.com/12.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090122212158/http://irangazette.com/12.html |archivedate=2009-01-22 |title=Caspian Sea |work=Iran Gazette |accessdate=2010-05-17}}</ref> TheОбале coastlinesКаспијског ofјезера the Caspian are shared byделе [[AzerbaijanАзербејџан]], [[IranИран]], [[KazakhstanКазахстан]], [[RussiaРусија]], andи [[TurkmenistanТуркменистан]]. TheКаспијско Caspianјезеро isје dividedподељено intoна threeтри distinctразличите physicalфизичке regionsрегије: the Northernсеверну, Middle,средишњу andи Southern Caspianјужну.<ref name="hooshang1">{{cite book|author=Hooshang Amirahmadi|title=The Caspian Region at a Crossroad: Challenges of a New Frontier of Energy and Development|url=https://books.google.com/books?id=zMQp4_Shq90C&pg=PA112|accessdate=20 May 2012|date=10 June 2000|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0-312-22351-9|pages=112–}}</ref> TheСеверно–средишња Northern–Middleграница boundaryје isМангyшлашки the Mangyshlak Thresholdпраг, whichкоји runsиде throughпреко [[Chechen Island|Чеченског острва]] andи [[Cape Tiub-Karagan|Тиуб-Караганског рта]]. TheСредишњо–јужна Middle–Southernграница boundaryје isАпшеронски the Apsheron Thresholdпраг, a [[Aquatic sill|sillводени праг]] ofтектонског tectonicпорекла originизмеђу betweenЕвразијског the Eurasian continent andконтинента anи oceanicокеанских remnantостатака,<ref>{{cite journal|author=Khain V. E. Gadjiev A. N. Kengerli T. N|title=Tectonic origin of the Apsheron Threshold in the Caspian Sea|journal=Doklady Earth Sciences |volume=414|year=2007 |pages=552–556 |doi=10.1134/S1028334X07040149}}</ref> thatкоји runsиде throughкроз ZhiloiЗилојско Islandострво andи Capeрт KuuliКуули.<ref name="dumont1">{{cite book|author1=Henri J. Dumont|author2=Tamara A. Shiganova|author3=Ulrich Niermann|title=Aquatic Invasions in the Black, Caspian, and Mediterranean Seas|url=https://books.google.com/books?id=CFZqnCfulHwC|accessdate=20 May 2012|date=20 July 2004|publisher=Springer|isbn=978-1-4020-1869-5}}</ref> The [[GarabogazkölКара-Богаз Гол]] Bayзалив isје theслана salineисточна easternувала inletКаспијског of the Caspianјезера, whichкоја isје partдео ofТуркменистана. TurkmenistanТај andзалив atје timesвише hasпута beenбио aсамостално lakeјезеро inуслед itsтеснаца ownкоји rightга dueодсецају toод theКаспијског isthmus that cuts it off from the Caspianјезера.
DifferencesРазлике betweenизмеђу theтри threeрегиона regionsсу are dramaticдраматичне. TheСеверно NorthernКаспијско Caspianјезеро onlyобухвата includesсамо the CaspianКаспијски shelfпраг,<ref name="kost1">{{cite book|author=A. G. Kostianoi and A. Kosarev|title=The Caspian Sea Environment|url=https://books.google.com/books?id=C1ajCHzI9OEC |accessdate=20 May 2012|date=16 December 2005|publisher=Birkhäuser|isbn=978-3-540-28281-5}}</ref> andи isвеома veryје shallowплитко; itоно accountsсачињава forмање less thanод 1% of the total waterукупне volumeводене withзапремине anса averageпросечном depthдубином ofод onlyсамо {{convert|5|-|6|m|ft}}. TheЈезеро seaсе noticeablyприметно dropsспушта offидући towardsпрема theсредињем Middle Caspianделу, where theгде averageје depthпросечна isдубина {{convert|190|m|ft|-1}}.<ref name="dumont1"/> TheЈужно Southern CaspianКаспијсо isјезеро theје deepestнајдубље, withса oceanicокеанским depthsдубинама ofод overпреко {{convert|1000|m|ft|-2}}, greatlyшто exceedingзнатно theнадмашује depthдубину ofдругих otherрегионалних regional seasмора, suchкао asшто theје [[PersianПерсијски Gulfзалив]]. TheСредње Middleи andјужно SouthernКаспијско Caspianјезеро account forсачињавају 33% andи 66% ofукупне theводене total water volumeзапремине, respectivelyреспективно.<ref name="hooshang1"/> TheСеверна northernпорција portionКаспијског ofјезера theсе Caspianтипично Seaзалеђава typicallyтоком freezes in the winterзиме, and in theа coldestтоком wintersхладнијих iceзима formsсе inлед theформира southи asна wellјугу.<ref>{{cite web|url=http://ann.az/en/?p=19304 |title=News Azerbaijan|work=ann.az|accessdate=9 October 2015}}</ref>
Преко 130 река се улива у Каспијско језеро, при чему је [[Волга]] највећа. Њој следе [[Урал (река)|река Урал]], која тече са севера, и [[Кура|река Кура]] која тече са запада. У прошлости, [[Аму Дарја]] (Оксус) из централне Азије на истоку често је мењала курс и уливала се у Каспијско море кроз сада исушено речно корито звано река [[Uzboy River|Узбој]], као што је случај и са реком [[Сир Дарја]] даље на север. Каспијско језеро има мноштво мањих острва; она су првенствено лоцирана на северу и имају колективну копнену површину од око {{convert|2000|km2|mi2|abbr=on}}. У суседству Каспијског мора је [[Caspian Depression|Каспијска депресија]], ниско лежећи регион {{convert|27|m|ft|0}} испод [[Ниво мора|нивоа мора]]. [[Централна Азија|Централно Азијске]] [[степа|степе]] протежу се дуж северноисточне обале, док [[Велики Кавказ|Кавкашке планине]] грле западну обалу. [[Биом]]и на северу и истоку су карактерисани хладним, континенталним пустињама. За разлику од тога, клима на југозападу и југу је генерално топла са неравномерном елевацијом услед мешавине висоравни и [[Планински масив|планинских масива]]. Драстична промена климе дуж Каспијског језера је довела до знатне [[Биолошка разноврсност|биолошке разноврсности]] у региону.<ref name="web1"/>
Over 130 rivers provide inflow to the Caspian, with the [[Volga River]] being the largest. A second affluent, the [[Ural River]], flows in from the north, and the [[Kura (Caspian Sea)|Kura River]] flows into the sea from the west. In the past, the [[Amu Darya]] (Oxus) of Central Asia in the east often changed course to empty into the Caspian through a now-desiccated riverbed called the [[Uzboy River]], as did the [[Syr Darya]] farther north. The Caspian also has several small islands; they are primarily located in the north and have a collective land area of roughly {{convert|2000|km2|mi2|abbr=on}}. Adjacent to the North Caspian is the [[Caspian Depression]], a low-lying region {{convert|27|m|ft|0}} below [[sea level]]. The [[Central Asia]]n [[steppe]]s stretch across the northeast coast, while the [[Greater Caucasus|Caucasus mountains]] hug the western shore. The [[biomes]] to both the north and east are characterized by cold, continental deserts. Conversely, the climate to the southwest and south are generally warm with uneven elevation due to a mix of highlands and [[mountain range]]s; the drastic changes in climate alongside the Caspian have led to a great deal of [[biodiversity]] in the region.<ref name="web1"/>{{clear left}}
TheКаспијско Caspianјезеро Seaима hasбројна numerous islands throughoutострва, allали ofсу themсва nearу theблизини coasts;обала, noneи inни theједно deeperније partsу ofдубљим theделовма seaјезера. [[Ogurja Ada|Ада Огурџа]] isје theнајвеће largest islandострво. The islandОно isје {{convert|37|km|0|abbr=on}} long,дуго. withНа њему се слободно крећу [[gazelleгазеле]]s roaming freely on it. InУ theсеверном NorthКаспијском Caspianјезеру, theвећина majorityострва ofсу theмала islandsи are small and uninhabitedненасељена, like theпопут [[Tyuleniy Archipelago (Kazakhstan)|TyuleniyТјуленијског Archipelagoархипелага]], anједне [[Important Bird Area|важне области за птице]] (IBA), althoughмада someнека ofод themњих haveимају humanљудске settlementsнасеобине.
=== Хидрологија ===
[[Датотека:Caspian Sea Kazakhstan Mangistau.jpg|thumb|250п|CaspianКаспијско Seaјезеро nearу близини града [[AktauАктау]], [[MangystauМангистауска област|Мангистауски Regionрегион]], [[KazakhstanКазахстан]]]]
Каспијско језеро има карактеристике мора и језера. Оно се често наводи као највеће језеро на свету, мада оно није [[Свјежа вода|слатководно]] језеро. Оно садржи око 3,5 пута више воде, по запремини, од свих пет северно америчких [[Велика језера|Великих језера]] заједно. Каспијско језеро је једном било део [[Океан Тетис|океана Тетис]], али је постало окружено копном пре око 5,5 милиона година услед [[Тектоника плоча|тектонике плоча]].<ref name="irngaz"/> Река [[Волга]] (око 80% прилива) и река [[Урал (река)|Урал]] се уливају у Каспијско језеро, али оно нема природног одлива осим путем [[Испаравање|евапорације]]. Стога је каспијски [[екосистем]] [[Endorheic basin|затворени слив]], са својом сопственом историјом нивоа мора која је независна од [[EuНиво светског мора|еустатичког]] нивоа светских океана.
The Caspian has characteristics common to both seas and lakes. It is often listed as the world's largest lake, although it is not a [[freshwater]] lake. It contains about 3.5 times more water, by volume, than all five of North America's [[Great Lakes]] combined. The Caspian was once part of the [[Tethys Ocean]], but became landlocked about 5.5 million years ago due to [[plate tectonics]].<ref name="irngaz"/> The [[Volga River]] (about 80% of the inflow) and the [[Ural River]] discharge into the Caspian Sea, but it has no natural outflow other than by [[evaporation]]. Thus the Caspian [[ecosystem]] is a [[closed basin]], with its own sea level history that is independent of the [[Eustasis|eustatic]] level of the world's oceans.
Ниво Каспијског језера је падао и растао, често брзо, много пута током векова. Неки руски историчари наводе да је [[Средњеи век|средњовековно]] подизање нивоа Каспијског језера, можда узроковано тиме што је [[Аму Дарја]] мењала свој доток од 13. до 16. века, узрокујући да обалски градови [[Хазари|Хазарије]], као што је [[Atil, Khazaria|Итил]], буду поплављени. Године 2004, ниво воде је био {{convert|28|m|abbr=off}} испод [[Ниво мора|нивоа мора]].
The level of the Caspian has fallen and risen, often rapidly, many times over the centuries. Some Russian historians claim that a [[medieval]] rising of the Caspian, perhaps caused by the [[Amu Darya]] changing its inflow to the Caspian from the 13th century to the 16th century, caused the coastal towns of [[Khazars|Khazaria]], such as [[Atil, Khazaria|Atil]], to flood. In 2004, the water level was {{convert|28|m|abbr=off}} below [[sea level]].
Током векова, нивои Каспијског мора су се мењали у складу са процењеним уливима Волге, који су зависили од количине падавина у њеном огромном сабирном сливу. Преципитација је повезана са варијацијама у количини северно атлантских депресија које досежу у унутрашњост, а на њих утичу циклуси [[North Atlantic oscillation|осцилација северног Атлантика]]. Стога су нивои Каспијског језера повезани са атмосферским условима у Северном Атлантику, хиљадама километара на северозападу.
Over the centuries, Caspian Sea levels have changed in synchrony with the estimated discharge of the Volga, which in turn depends on rainfall levels in its vast catchment basin. Precipitation is related to variations in the amount of North Atlantic depressions that reach the interior, and they in turn are affected by cycles of the [[North Atlantic oscillation]]. Thus levels in the Caspian Sea relate to atmospheric conditions in the North Atlantic, thousands of miles to the northwest.
TheЗадњи lastкраткотрајни short-termциклус sea-levelнивоа cycleмора startedје withзапочео aса sea-levelпадом fallморског ofнивоа од {{convert|3|m|0|abbr=on}} fromод 1929 toдо 1977, followedчему byје aследио riseпораст ofод {{convert|3|m|0|abbr=on}} from 1977 untilдо 1995. SinceОд thenтада smallerје oscillationsдошло haveдо takenмањих placeосцилација.<ref>{{cite web|url=http://www.caspage.citg.tudelft.nl/project.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110724171008/http://www.caspage.citg.tudelft.nl/project.html |archivedate=2011-07-24 |title=Welcome to the Caspian Sea Level Project Site |publisher=Caspage.citg.tudelft.nl |accessdate=2010-05-17}}</ref>
=== Деградација животне средине ===
Река [[Волга]], која је највећа у Европи, дренира 20% Европске земљишне површине и извор је 80% каспијског улива. Њени доњи токови су веома развијени са бројним нерегулисаним испуштањима хемијских и биолошких загађења. Иако су постојећи подаци су ретки и сумњивог квалитета, постоји довољно доказа који сугеришу да је Волга један од главних извора прекомерног загађења у Каспијског језера.
The [[Volga River]], the largest in Europe, drains 20% of the European land area and is the source of 80% of the Caspian's inflow. Its lower reaches are heavily developed with numerous unregulated releases of chemical and biological pollutants. Although existing data are sparse and of questionable quality, there is ample evidence to suggest that the Volga is one of the principal sources of transboundary contaminants into the Caspian.
TheМагнитуда magnitude ofекстракције [[fossilФосилна горива|фосилних fuelгорива]] extractionи andтранспортне transportактивности activityна inКаспијском theјезеру Caspianпредстављају alsoризик posesза aживотну risk to the environmentсредину. The island ofОстрво [[VulfВулф (острво)|Вулф]] offу близини [[BakuБаку]]а, forна exampleпример, hasје sufferedпретрпело ecologicalеколошку damageштету asуслед a[[Нафтна resultиндустрија|петрохемијске of the petrochemical industryиндустрије]]; thisтиме hasје significantlyзнатно decreasedсмањен theброј numberврста ofморских speciesптица ofу marineтој birds in the areaобласти. Existing and planned oil andПостојећи gasи pipelinesпланирани underнафтоводи theи seaгасоводи furtherиспод increaseмора theдодатно potentialповећавају threatпотенцијалне toпретње theживотној environmentсредини.<ref>{{cite web|url=http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-EnvironmentalIssues.htm |archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20100413172855/http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-EnvironmentalIssues.htm |dead-url=yes |archive-date=13 April 2010 |title=Caspian Environment Programme |publisher=caspianenvironment.org |accessdate=30 October 2012 }}</ref>
TheПоље [[Vladimir Filanovsky|Владимир Филановски]] fieldу inруској theсекцији Russianводеног sectionтела ofје theутврђено bodyда ofима waterбогате wasзалихе discovered for its wealth of oil inнафте 2005. Itгодине. isТо reportedlyсе theсматра largestнајвећим discoveryоткрићем ofнафте oilу inзадњих 25 yearsгодина. ItОктобра was2016 announcedје inобјављено October 2016да thatће [[LukoilЛукоил]] wouldпочети startса productionпродукцијом inу thisтом regionрегиону.<ref>{{cite web |title=LUKOIL starts up V.Filanovsky in the Caspian Sea |url=http://www.offshore-mag.com/articles/2016/10/lukoil-starts-up-v-filanovsky-in-the-caspian-sea.html |date=October 31, 2016}}</ref>
[[Датотека:Caspian sea.jpg|мини|250п|Каспијско језеро и обала [[Казахстан]]а.]]
[[Датотека:Hazardeniz.JPG|250п|мини|Каспијско језеро у Туркменистану.]]
[[Датотека:Surikov1906.jpg|мини|десно|250п|[[Стењка Разин]] ([[Васили Суриков]])]]
[[Флора]] и [[Фауна]] Каспијског језера и околина разнолика је и изузетно занимљива. На овом језеру станишта имају каспијски галебови<ref>{{cite web|author=Keith Pritchard and Martin Cade |url=http://www.portlandbirdobs.org.uk/oi_caspian_gull_270208.htm |title=Каспијски галеб |publisher=Portlandbirdobs.org.uk |date = 27. 2. 2008. |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref> и каспијска чигра.<ref>{{cite web|author=Čeština |url=http://en.wikipedia.org/wiki/Caspian_Tern |title=Каспијска чигра |publisher=En.wikipedia.org |date= |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref> Овде пролазе светске маршуте миграције птица селица а налазе се и многе јединствене врсте животиња као што је каспијска фока.<ref>{{cite web|url=http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/zivotinje-u-prirodi/2012/03/21/kaspijska-foka |title=Јединствена каспијска фока |publisher=Amlramzes.blog.rs |date = 21. 3. 2012. |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref> Како је језеро јако дуго било изоловано, развиле су се многе ендемске врсте риба међу којима су најпознатије различите врсте древне [[штитоноше|јесетре]], [[каспијска бела риба]],<ref>{{cite web|url=http://en.wikipedia.org/wiki/Caspian_kutum |title=Каспијска бела риба |publisher=En.wikipedia.org |date = 17. 2. 2014. |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref> [[каспијски лосос]] и [[плави ципал]]. Каспијски црни [[кавијар]] један је од најпознатијих специјалитета, изузетно тражен и цењен и у другим деловима света.<ref name="кавијар" >{{cite web|author=Јасна Петровић |url=http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Carstvo-kavijara.sr.html |title=Каспијски кавијар и одлике јесетре |publisher=Politika.rs |date = 23. 5. 2011. |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref>
== Извори ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
== Спољашње везе ==
|
