Вешање устаника на Теразијама — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 8:
Ова акција није имала ефекта, па су немачки команданти сутрадан размотрили још једну акцију због непокорности становника Београда. Извршење ове акције је поверено мајору [[Карл Краус|Карлу Краусу]], шефу [[СД]] за Београд, и [[Драги Јовановић|Драгом Јовановићу]], управнику града Београда. Они су одлучили да јавно обесе петорицу затвореника које су ухапсили СД и [[Специјална полиција]].{{sfn|Марјановић|1984|p=221}}
 
Милорад Покрајац је био избеглица из [[Винковци|Винковаца]]. [[Усташе]] су му убиле оца априла 1941. У Београд је дошао 22. јуна 1941. и придружио се [[СКОЈ|скојевској]] групи.{{sfn|Rädle|PisarriRadanović|2013|p=60}} Ухапшен је 15. августа јер је покушао да убије немачког наредника испред свог стана у Доситејевој улици.{{sfn|Марјановић|1984|p=221}} Јован Јанковић је био кројачки радник из Београда, пореклом из села Доња Морача у Црној Гори. Ухапшен је 14. августа након неуспешног атентата на агента Специјалне полиције на Булевару краља Александра.{{sfn|Марјановић|1984|p=221}}{{sfn|Rädle|PisarriRadanović|2013|pp=60-61}} Светозар Милин је био обућарски радник из Београда, пореклом из [[Марадик]]а. Ухасили су га Немци 30. јула након што је код њега пронађен револвер, а након хапшења је предат Специјалној полицији.{{sfn|Марјановић|1984|p=221}}{{sfn|Rädle|PisarriRadanović|2013|p=61}} Ратко Јевић је био земљорадник из села [[Дрлупа (Сопот)|Дрлупа]] и борац [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]]. Ухапсила га је жандармерија 9. августа у тренутку кад је навратио у своју кућу и проследила Специјалној полицији.{{sfn|Марјановић|1984|p=223}}{{sfn|Rädle|PisarriRadanović|2013|p=61}} Велимир Јовановић, земљорадник из села [[Парцани (Сопот)|Парцана]], је такође био припадник Космајског одреда. Заробљен је у [[Стојник]]у 3. августа. {{sfn|Марјановић|1984|p=223}}{{sfn|Rädle|PisarriRadanović|2013|p=61}}
[[Датотека:Spomenik obešenim rodoljubima 1941 u Beogradu.JPG|мини|десно|220п|Споменик обешеним родољубима на месту где су били повешани убијени устаници.]]
Одређено је да се њих петорица убију у затвору Гестапоа у згради на Булевару краља Александра 5. Покрајац се већ налазио ту, Милин је доведен из бањичког лоогра, а преостала тројица су доведена из [[Главњача|Главњаче]] 16. августа. Затвореници су прво пребијани, а после су убијени у дворишту затвора. Потом су њихова мртва тела однешена на Теразије и обешена о стубове јавне расвете. Београђани су немо и достојанствено пролазили испод обешених тела. Једини познати пример простеста био је Саво Поповић, сликар и декларисани анархиста. Он је спроведен у затвор полиције и пребијан. Умро је 10. августа 1943. од последица пребијања.{{sfn|Rädle|PisarriRadanović|2013|p=62}} Истог дана када су обешена тела петорице устанака, Теразијама су према [[Вуков споменик|Вуковом споменику]] продефиловали [[фолксдојчер]]и из [[Земун]]а на скуп немачке мањине из Земуна, Београда и [[Панчево|Панчева]].{{sfn|Rädle|PisarriRadanović|2013|p=62}}
 
== Референце ==
Ред 17:
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|last=Марјановић|first=Јован|authorlink=Јован Марјановић|title=Београд у рату и револуцији|volume=I |year=1984|url= |publisher= |location= Београд|id=}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Milan Radanović|authorlink=Милан Радановић|editor1-last=Rädle|editor1-first=Rena|editor2-last=Pisarri|editor2-first=Milovan|editor2-link=Милован Писари|title=Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44: Priručnik za čitanje grada|year=2003|url= |publisher= Milan Radanović |location= Beograd|id=}}
 
[[Категорија:Србија у Другом светском рату]]