Византија — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
| Портал = Историја
}}
'''Византијско царство''' или '''Источно римско царство''' је [[историја|историјски термин]] који се користи како би се описало [[хеленизација|хеленизовано]] [[Римско царство]] из доба позне [[антика|антике]] и [[средњи век|средњег века]]. Престоница Византије била је у [[Константинопољ]]у и византијски цареви су владали царством као директни наследници римских царева антике. Не постоји консензус у историјској науци када почиње историја Византијског царства, односно када се завршава историја Римског царства. С обзиром да је назив Византија настао у 16. веку захваљујући западноевропским [[Хуманизам|хуманистима]], као кључни датуми се сматрају [[330]]. година када је Константинопољ инаугурисан, затим година [[395]]. када је цар [[Теодосије I]] поделио царство на два дела и [[476]]. година н. е. када је [[Западно римско царство]] престало да постоји.
 
Византинци су сматрали себе Римљанима/Ромејима ({{јез-грч|Ῥωμαίοι}}) и говорили су [[Средњовековни грчки језик|грчки језик]] који је био доминатан у источном [[Средоземно море|Медитерану]] још из доба [[хеленистичка ера|хеленизма]]. Византија је током средњег века развила сопствену културу која се заснивала на наслеђу класичне антике, [[хришћанство|хришћанске религије]] и грчког језика, који је потиснуо [[Латински језик|латински]] током 7. века. Током њене хиљадугогодишње историје Византија је доживела бројне успоне и падове. Византија је повратила западни део царства у [[6. век]]у под владавином [[Јустинијан I|Јустинијана I]] и тада је достигла свој територијални врхунац. У 7. веку царство је поразило Аваре и [[Сасанидско царство|Сасанидску Персију]] да би га убрзо затим [[Ислам|муслимански]] [[Арапи]] лишили већине блискоисточних поседа и крајем 7. века, северноафричких поседа. Током 8. и 9. века, царство су уздрмале спољне невоље попут [[Словени|сеобе Словена]] и [[Византијско-бугарски ратови|бугарских инвазија]] као и унутрашње попут [[Иконоборство|иконоборства]]. Под [[Македонска династија|Македонском династијом]] (867—1056) царство је доживело потпуну обнову и почетком 11. века било је водећа сила у Источној Европи и на Блиском истоку. Сукоби са [[Селџуци|Селџучким Турцима]] у 11. веку проузроковали су трајни губитак унутрашњости Мале Азије, мада је царство доживело рестаурацију своје моћи и угледа током владавине династије [[Династија Комнина|Комнина]] у 12. веку. [[Пад Цариграда (1204)|Пад Цариграда]] током [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког похода]] 1204. године је био катастрофални ударац Византијском царству. Царство је обновљено [[1261]]. године под влашћу последње византијске династије, династије Палеолога. Комбинација спољних непријатеља и грађанских ратова, још више је ослабила Византију која под [[Палеолози]]ма престаје да буде прворазредна сила. Византијска историја завршена је средином 15. века османским освајањима, пре свега престоног [[Пад Цариграда (1453)|Цариграда 1453. године]].