Бањички логор — разлика између измена

== Оснивање логора ==

Било је потребно створити један велики затворски простор где би били довођени убеђени противници [[Трећи рајх|Немачког Рајха]] као и сви они који нису подржавали [[Комесарска управа Милана Аћимовића|Комесарску управу]] [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]]. Немачке окупаторске власти наредиле су, у јуну 1941., српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор у Београду. За смештај логора било је потребно одабрати одговарајући објекат, па је комисија, у саставу од једног гестаповца, Миодрага-Мике Ђорђевића, помоћника управника града Београда и инж. Милана Јањушевића, директора Техничке документације Управе града – одлучила да за логор највише одговара касарна 18. пешадијског пука, на Бањици у данашњој Улици Вељка Лукића Курјака бр. 33.

По уласку [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] у рат на страни антифашистичке коалиције и почетка првих диверзантских акција партизана у [[Србија|Србији]], стварање концентрационог простора у окупираном Београду било је само питање дана. Званично, Бањички логор је оформљен 5. јула [[1941]]. Формалну одлуку о стварању логора донели су немачки командант града Београда и заповедник [[Гестапо]]а у окупираној Србији, а спровео ју је у дело тадашњи помоћник министра унутрашњих послова [[Драгомир Јовановић]].{{sfn|Глишић|1970|p=133}} За логорашки простор Немци су одабрали бивши војну зграду 18. пешадијског пука „Краљица Марија“ на [[Бањица|Бањици]]. Логор Бањица је образован по узору на немачке концентрационе логоре, а за управника је постављен Светозар Вујковић, полицијски комесар.{{sfn|Petranović|1992|p=329}} Први заточеници из унутрашњости Србије приспели су у логор 9. јула 1941.{{sfn|Глишић|1970|p=133}}