Бањички логор — разлика између измена

Немачке окупаторске власти наредиле су, у јуну 1941., српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор у Београду. За смештај логора било је потребно одабрати одговарајући објекат, па је комисија, у саставу од једног гестаповца, Миодрага-Мике Ђорђевића, помоћника управника града Београда и инж. Милана Јањушевића, директора Техничке документације Управе града – одлучила да за логор највише одговара касарна 18. Пешадијског пука, на Бањици.<ref>М. Радуловић, од Бањице до Солуна/записи једног логораша/, Осијек 1946.</ref>

Логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше [[Југословенска војска|Југословенске војске]].{{sfn|Глишић|1970|p=133}} Имао је двојну немачко-квислиншку управу, али је био под немачком командом. Логор је имао две секције у којој је једна била у надлежности [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], док је други део био у надлежности [[Гестапо]]а. Први затвореници доведени су [[9. мај]]а 1941. и затвореници били су [[Јевреји]] и [[Роми]], а од 1941. када је Београд проглашен за [[Јуденфрај]] углавном противници [[Милан Недић|Недићевог]] режима, већином заробљени [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и српски комунисти. Бањички логор представљао је по својој организацији затвор, који је служио за прихватање заточеника из Србије, који би касније били стрељањи у одмаздама. Многи затвореници из Бањице били су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су [[Трећи рајх|Немци]] држали под својом контролом у окупираној Европи. Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи{{sfn|Глишић|1970|p=136}}, а од тог броја пар хиљада је стрељано на [[Стрелиште у Јајинцима|стратишту у Јајинцима]]. Тачан број жртава никада неће бити познат због тога што је много документације било уништено 1943., а и многа тела која су била покопана на подручју логора била су пребачена на друга места или су била уништена приликом повлачења.{{sfn|Глишић|1970|p=142}}

Било је потребно створити један велики затворски простор где би били довођени убеђени противници [[Трећи рајх|Немачког Рајха]] као и сви они који нису подржавали [[Комесарска управа Милана Аћимовића|Комесарску управу]] [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]]. Немачке окупаторске власти наредиле су, у јуну 1941., српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор у Београду. За смештај логора било је потребно одабрати одговарајући објекат, па је комисија, у саставу од једног гестаповца, Миодрага-Мике Ђорђевића, помоћника управника града Београда и инж. Милана Јањушевића, директора Техничке документације Управе града – одлучила да за логор највише одговара касарна 18. пешадијског пука, на Бањици у данашњој Улици Вељка Лукића Курјака бр. 33.

[[СликаДатотека:Rodbina ispred Banjičkog logora.jpg|мини|лево|220п|Родбина заточених логораша испред Бањичког логора. Фотографију је кришом начинио познати фото-репортер [[Риста Марјановић]].]]