Иво Андрић — разлика између измена

м
Враћене измене 87.116.176.56 (разговор) на последњу измену корисника Mr. Vols
м (Враћене измене 87.116.176.56 (разговор) на последњу измену корисника Mr. Vols)
ознака: враћање
[[Датотека:House of Ivo Andric.JPG|Родна кућа Иве Андрића|мини]]
 
Njegova poznata rečenica:Ne mozes da pobedis ako je tim los.'''Иво Андрић''' ([[Долац (Травник)|Долац]], [[9. октобар]] [[1892]] — [[Београд]], [[13. март]] [[1975]]) био је српски и југословенски [[књижевност|књижевник]] и дипломата [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].{{#tag:ref|Види<ref>Иво Андрић: Кућа на осами, Српска књижевна задруга 1976 pp. 186.</ref><ref>[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1961/press.html The Nobel Prize in Literature 1961, Ivo Andric Award Ceremony Speech, Presentation Speech by Anders Österling, Permanent Secretary of the Swedish Academy]</ref><ref>Na Drini ćuprija; [[BIGZ]], Beograd, Beleška o piscu. {{page|year=|id=ISBN 86-13-00077-0|pages=381—382}}</ref>|group=lower-alpha}} Године 1961. добио је [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.<ref>{{cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1961/|title=The Nobel Prize in Literature 1961|work=nobelprize.org|date=|accessdate=18. 3. 2012}}</ref> Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног националистичког покрета [[Млада Босна]] и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском [[Грац]]у је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у [[Рим]]у, [[Букурешт]]у, Грацу, [[Париз]]у, [[Мадрид]]у, [[Брисел]]у, [[Женева|Женеви]] и [[Берлин]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=786|title=Иво Андрић - Краљевски посланик у Берлину („Вечерње новости“, фељтон, мај 2012)|work=[[Вечерње новости]]|date=23. 4. 2016|accessdate=23. 4. 2016}}</ref> Био је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа [[На Дрини ћуприја]] и [[Травничка хроника]], [[Проклета авлија]], [[Госпођица (роман)|Госпођица]] и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време отоманске власти.
 
У Београду је основана [[Задужбина Иве Андрића]], прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве [[тестамент]]арне воље, сваке године додељује се [[Андрићева награда]] за причу или збирку прича написану на [[српски језик|српском језику]].