Гасаниди — разлика између измена

Усмена традиција сматра да су Гасаниди дошли из града [[Мариб]]а у Јужној Арабији и околних вароши и градова, у данашњем [[Јемен]]у.<ref name="веза5">{{cite book|last=Hoberman|first=Barry|title=The King of Ghassan|url=http://www.saudiaramcoworld.com/issue/198302/the.king.of.ghassan.htm}}</ref> Традиција сматра да је њихов егзодус из овог подручја првенствено изведен због уништења [[Брана Мариб|бране Мариб]], прича о која је детаљно описана у истоименом 34. поглављу [[Куран]]а.<ref>name=Quran 34:15-16>http://quran.com/34</ref> [[Арапи|Арапска]] [[пословица]] "Расули су се као људи из [[Сабејско краљевство|Сабе]]" односи се на тај историјски егзодус. Миграција је такође наступила у различитим таласима, још један значајан талас покренут је прогоном хришћанских Арапа од стране Ду Нуваса<ref>http://www.jewishencyclopedia.com/articles/5159-dhu-nuwas-zur-ah-yusuf-ibn-tuban-as-ad-abi-karib</ref> и појаве масовних гробница у којима су живи спаљени многи од оних који нису успели на време да побегну – о истом догађају се рецитује и у курану и помиње се "Ашаб ел Ухдуд "(اصحاب الاخدود).<ref>http://www.richardwilding.com/portfolio-item/najran-and-al-ukhdud/</ref> Датум миграције према Леванту је нејасан, али се верује да су стигли у регију Сирије између 250-300 н.е. и у каснијим таласима миграција око 400 године.<ref name="веза5" /> Њихово најраније појављивање у евиденцији датира из 473. године, када је њихов поглавуца Аморкесос потписао споразум са Источном римском царством, којим им је признат статус [[Федерати|федерата]] који контролишу делове Палестине. Он је у то време очигледно прихватио [[ХалкедонскоХалкидонско хришћанство|халкедонскохалкидонско]] (православно) хришћанство. До 510. године Гасаниди више нису били [[Монофизитство|монофизити]], већ су били [[ХалкедонскоХалкидонско хришћанство|ХалидонскиХалкидонски]](православни) хришћани.<ref>Irfan Shahid, 1989, ''Byzantium and the Arabs in the Fifth Century''.</ref> Они су постали водеће племе међу арапским федератима, као што су [[Бану Амела]] и [[Бану Џудам]].

Гасаниди су остали византијска [[вазална држава]] док су њихови владари и источни делови [[Византијско царство|Византијског царства]] који су се налазили на Блиском истоку срушени од стране [[Муслимани|муслимана]] у VII веку, након [[Битка на Јармуку|битке код Јармука]] 636. године. У време муслиманског освајања, Гасаниди више нису били уједињени једном хришћанском вером: неки су прихватили јединство са византијском [[ХалкедонскоХалкидонско хришћанство|халкедонскомхалкидонском]] црквом; остали су остали верни [[Монофизитство|монофизитизму]] и значајан број њих је задржао свој хришћански верски идентитет и одлучио да се придружи муслиманским војскама како би нагласили њихову лојалност њиховим арапским коренима и у признавању ширег контекста растућег Арапског царства под велом ислама. Вреди напоменути да су значајан проценат муслиманских војски у [[Битка код Мутаха|битци за Му'тах]] (معركة موتة) чинили хришћански Арапи. Неколико тих хришћанских арапских племена која и данас постоје на територији модерног Јордана која су се придрухила муслиманским војскама била су привилегована тако што јим је признато право да буду ослобођена плаћања [[Џизија|Џизије]] (جزية) . Џизија је облик пореза који плаћају немуслимани - муслимани су плаћали другу врсту пореза под називом Заках (زكاة). Каније су се они који су остали хришћани придружили [[Мелкити]]ским сиријским заједницама. Остаци Гасанида су се затим распршили по [[Левант|Малој Азији]].