Гаметогенеза — разлика између измена

нема резимеа измене
 
{{сређивање}}
 
Процес формирања мушких полних ћелија назива се сперматогенеза, а женских – оогенеза или овогенеза (ооум или овум = јајна ћелија). Сперматогенеза се одиграва у семеним каналићима мушких полних жлезда – тестиса, а оогенеза у јајницима (оваријумима).
 
Гаметогенеза пролази кроз три фазе:
{{сређивање}}
* размножавање (пролиферација);
* раст и
* сазревање.
 
==Фаза пролиферације==
 
У овој фази из првобитних клициних ћелија('''герминативнe ћелије''') митотичким деобама се формирају ћелије, које се у мушком полу називају '''сперматогоније''', а у женском '''оогоније'''. Пошто су настале [[ћелијска деоба|митоза]]ма герминативних ћелија, које су са диплоидним (2n) бројем хромозома, сперматогоније и оогоније имају такође 2n број хромозома. (Код човека је то 2n = 46 хромозома).
 
==Фаза раста==
Процес формирања мушких полних ћелија назива се сперматогенеза, а женских – оогенеза или овогенеза (ооум или овум = јајна ћелија). Сперматогенеза се одиграва у семеним каналићима мушких полних жлезда – тестиса, а оогенеза у јајницима (оваријумима).
 
Гаметогенеза пролази кроз три фазе:
Сперматогоније и оогоније повећевају своју запремину и диференцирају се у '''примарне сперматоците''', у мушком полу, односно '''примарне ооците''', у женском полу. У овој фази долази до [[репликација|репликације]] ДНК чиме се количина ДНК дуплира у односу на претходне ћелије. (Код човека, дакле примарне сперматоците и ооците имају 46 хромозома, што је истовремено и 92 молекула ДНК (92 [[хроматида|хроматиде]]).
1. размножавање (пролиферација);
 
2. раст и
Ова фаза је много више изражена у оогенези него у сперматогенези. У оогенези се у овој фази разликују два периода: [[превителогенеза]] (стварају се материје од којих ће постати вителус = жуманце) и [[вителогенеза]] (стварање и нагомилавање жуманцета).
3. сазревање.
Фаза пролиферације
==Фаза сазревања==
У овој фази из првобитних клициних (герминативних) ћелија митотичким деобама се формирају ћелије, које се у мушком полу називају сперматогоније, а у женском оогоније. Пошто су настале митозама герминативних ћелија, које су са диплоидним бројем хромозома, сперматогоније и оогоније имају такође 2н број хромозома. (Код човека је то 2н=46 хромозома).
 
Фаза раста
После фазе раста примарне сперматоците и ооците улазе у фазу сазревања. Сазревање се врши кроз мејозу I и II. [[ћелијска деоба|Мејоза I]] је редукциона деоба – број хромозома се са диплоидног редукује на [[хаплоидан]].
Сперматогоније и оогоније повећевају своју запремину и диференцирају се у примарне сперматоците, у мушком полу, односно примарне ооците, у женском полу. У овој фази долази до репликације ДНК чиме се количина ДНК дуплира у односу на претходне ћелије. (Код човека, дакле примарне сперматоците и ооците имају 46 хромозома, што је истовремено и 92 молекула ДНК (92 хроматиде).
 
Ова фаза је много више изражена у оогенези него у сперматогенези. У оогенези се у овој фази разликују два периода: превителогенеза (стварају се материје од којих ће постати вителус = жуманце) и вителогенеза (стварање и нагомилавање жуманцета).
У мушком полу мејозом I од једне примарне сперматоците са 2n бројем хромозома (код човека она има 46 [[хромозом]]а = 92 молекула ДНК тј. 92 хроматиде) настају две '''секундарне сперматоците''' са n бројем хромозома (имају по 23 цела хромозома – хромозоми се нису делили у мејози I; што значи да имају и 46 молекула ДНК=46 хроматиде).
Фаза сазревања
 
После фазе раста примарне сперматоците и ооците улазе у фазу сазревања. Сазревање се врши кроз мејозу И и ИИ. Мејоза И је редукциона деоба – број хромозома се са диплоидног редукује на хаплоидан.
У мушкомженском полу мејозом И од једне примарне сперматоцитеооците са 2н бројем2n хромозома (код човека она има 46 хромозома = 92 молекула ДНК тј. 92 хроматиде) настају две секундарне сперматоцитећелије са нn бројем хромозома, (имајуали понеједнаке 23величине: целакрупна хромозома'''секундарна ооцита''' хромозомии сесићушна нису'''полоцита делилиI''' у(примарно мејозиполарно И;телашце). што(Количина значиДНК дау имајуовим ићелијама 46је молекулаиста ДНК=46као хроматиде).у секундарним сперматоцитама.)
 
У женском полу од једне примарне ооците са 2н хромозома настају две ћелије са н бројем хромозома, али неједнаке величине: крупна секундарна ооцита и сићушна полоцита И (примарно поларно телашце). (Количина ДНК у овим ћелијама је иста као у секундарним сперматоцитама.)
[[ћелијска деоба|Мејоза ИИII]] је еквациона митоза. Свака од секундарних сперматоцита се дели на две '''сперматиде''', које имају хаплоидан број хромозома (код човека је то 23 хромозома= 23 мол.ДНК, тј. 23 хроматиде). Сперматиде се трансформишу у сперматозоиде[[сперматозоид]]е процесом који се назива спермиогенеза. Спермиогенеза обухвата:
 
1. образовање бича;
Спермиогенеза обухвата:
2. образовање акрозома, који постаје од Голџијевог апарата и садржи ензиме којима ће при оплођењу разложити омотаче јајне ћелије;
* образовање бича;
3. одбацивање највећег дела цитоплазме и кондезацију хроматина чиме се једро максимално смањује; оба процеса доприносе смањењу масе сперматозоида чиме се постиже његова добра покретљивост.
* образовање [[акрозом]]а, који постаје од [[Голџијев апарат|Голџијевог апарата]] и садржи [[ензим]]е којима ће при оплођењу разложити омотаче јајне ћелије;
Сперматозоиди који су прошли процес спермиогенезе још увек нису потпуно зрели, односно нису способни за оплођење: Њихово крајње дозревање врши се у:
* одбацивање највећег дела [[цитоплазма|цитоплазме]] и кондезацију [[хроматин]]а чиме се једро максимално смањује; оба процеса доприносе смањењу масе сперматозоида чиме се постиже његова добра покретљивост.
1. епидидимису (пасеменику), где постају покретљиви;
 
Сперматозоиди који су прошли процес спермиогенезе још увек нису потпуно зрели, односно нису способни за оплођење. Њихово крајње дозревање врши се у:
1. епидидимису ([[пасеменик]]у), где постају покретљиви;
2. репродуктивним каналима женке (жене).
У женском полу мејозом ИИ од секундарне ооците настају две ћелије неједнаке величине: крупна оотида и сићушна полоцита ИИ, при чему су обе са н бројем хромозома (код жене је то 23 хромозома =23 мол. ДНК, односно 23 хроматиде). Полоцита И се такође дели на две ћелије – полоците ИИ са н бројем хромозома. Тако, од једне примарне ооците укупно настају једна оотида и три полоците ИИ, при чему је функционална само оотида, док полоците дегенеришу (пропадају).
Сперматогенеза сисара
 
У женском полу мејозом II од секундарне ооците настају две ћелије неједнаке величине: крупна '''оотида''' и сићушна '''полоцита II''', при чему су обе са n бројем хромозома (код жене је то 23 хромозома =23 мол. ДНК, односно 23 хроматиде). Полоцита I се такође дели на две ћелије – полоците II са n бројем хромозома. Тако, од једне примарне ооците укупно настају једна оотида и три полоците II, при чему је функционална само оотида, док полоците дегенеришу (пропадају).
У семеним каналићима тестиса налазе се две врсте ћелија: Сертолијеве ћелије (оне не учествују у сперматогенези већ исхрањују сперматозоиде) и сперматогоније. У доба пубертета међу сперматогонијама се разликују две врсте:
 
==Сперматогенеза сисара==
 
У семеним каналићима [[тестис]]а налазе се две врсте ћелија: [[Сертолијеве ћелије]] (оне не учествују у сперматогенези већ исхрањују сперматозоиде) и сперматогоније. У доба пубертета међу сперматогонијама се разликују две врсте:
 
1. оне које улазе у фазу раста и сазревања дајући сперматозоиде;
 
2. оне које продужавају да се деле и представљају извор сперматозоида током читавог живота; те резервне сперматогоније омогућавају да мушкарац, почев од пубертета може до краја живота да ствара сперматозоиде.Дакле, сперматогенеза је један континуиран (непрекидан) процес.
 
Грађа сперматозоида
===Грађа сперматозоида===
У грађи сперматозоида се огледа јасна усаглашеност између облика и функције. Сперматозоид плива у правцу јајне ћелије, па му је и облик томе прилагођен. Састоји се из:
 
1. ГЛАВЕ – граде је једро и акрозом;
У грађи сперматозоида се огледа јасна усаглашеност између облика и функције. Сперматозоид плива у правцу јајне ћелије, па му је и облик томе прилагођен.
2. ВРАТА – у коме су смештена два центриола (један ће образовати деобно вретено прве деобе после оплођења, а други представља базално телашце бича сперматозоида);
 
3. СРЕДИШЊЕГ ДЕЛА – у коме су смештене митохондрије (садрже АТП који је извор енергије за кретање сперматозоида);
Састоји се из:
4. БИЧА (репа) којим се сперматозоид креће.
* главе – граде је једро и акрозом;
* брата – у коме су смештена две [[центриоле]] (једна ће образовати [[ћелијска деоба|деобно вретено]] прве деобе после оплођења, а други представља [[базално телашце]] бича сперматозоида);
* средишњег дела – у коме су смештене [[митохондрије]] (садрже АТР који је извор енергије за кретање сперматозоида);
* бича (репа) којим се сперматозоид креће.
У полним одводима жене сперматозоиди преживљавају 48 сати, највише 3 дана.
 
===Регулација сперматогенезе===
 
Предњи режењ хипофизе ([[аденохипофиза]]) лучи FSH ([[фоликулостимулирајући хормон]]) и LH ([[лутеинизирајући хормон]]) који делују на тестисе. FSH делује непосредно на сперматогенезу тако да његовим недостатком не долази до образовања сперматозоида. LH делује на [[Лејдигове ћелије]] тестиса које луче мушки полни хормон [[тестостерон]]. Тестостерон одржава функције семених каналића тестиса. LH, дакле, на посредан начин регулише сперматогенезу.
Регулација сперматогенезе
 
==Оогенеза сисара==
Предњи режењ хипофизе (аденохипофиза) лучи ФСХ (фоликулостимулирајући хормон) и ЛХ (лутеинизирајући хормон) који делују на тестисе. ФСХ делује непосредно на сперматогенезу тако да његовим недостатком не долази до образовања сперматозоида. ЛХ делује на Лејдигове ћелије тестиса које луче мушки полни хормон тестостерон. Тестостерон одржава функције семених каналића тестиса. ЛХ, дакле, на посредан начин регулише сперматогенезу.
 
Оогенеза сисара, односно жене, започиње на ступњу [[ембрион]]а, када се зауставља, да би се наставила у [[пубертет]]у и даље циклично одвијала сваког месеца до доба када престаје репродуктивна способност жене ([[менопауза]]).
Оогенеза сисара
 
Герминативне ћелије се код ембриона образују прво у [[ембрионални омотачи|жуманцетној кеси]], а затим прелазе у регион будућих јајника. У току 7. месеца трудноће све оогоније су се трансформисале у примарне ооците. ( За разлику од сперматогенезе, овде не преостају резервне оогоније.) Примарне ооците су окружене слојем фоликуларних ћелија и формира се примарни фоликул (фоликул= мешак). У ово време већина фоликула пропада, а то пропадање се наставља и после рођења, тако да их до пубертета остане само 40 000 (од 6-7 000 000 оогонија). Примарне ооците ембриона улазе у фазу сазревања, односно у мејозу I, али је не завршавају до краја већ се заустављају у диплотену профазе I. То је '''прво заустављање у оогенези'''. Хромозоми су у овој фази повезани [[хијазма]]ма (местима где се у [[пахитен]]у вршио [[кросинг-овер]]).
 
Женско дете се рађа са примарним ооцитама заустављеним у диплотену профазе I. '''Диплотен стадијум''' (‘’стадијум мировања’’) траје од 10 до 50 година (за ооциту која је наставила развиће и резултирала првом менструацијом у пубертету траје око 10, а за ону која је последња сазрела и дала крајњу менструацију око 50-те године живота жене). Због тога је могућност рађања деце са различитим [[аберација]]ма хромозома (нпр. [[Даунов синдром]]) код старијих мајки већа него код младих.
Почев од пубертета па надаље сваког месеца , циклично, по једна примарна ооцита наставља развиће. Завршава се мејоза I и настаје секундарна ооцита и полоцита I. За то време и примарни фоликул расте,између фоликуларних ћелија се образује шупљина која се све више шири и испуњава течношћу и такав фоликул се назива [[Графов фоликул]]. Графов фоликул пуца и секундарна ооцита се ослобађа из јајника и прелази у [[јајовод]] што се назива [[овулација]]. У јајоводу се одвија мејоза II секундарне ооците, али се ни она не завршава до краја већ се зауставља у метафази II. То је '''друго заустављање у оогенези'''. Ћелија заустављена у метафази II је оотида и спремна је да се оплоди. Мејоза II ће бити завршена тек пошто сперматозоид уђе у оотиду (јајну ћелију). Дакле, потпуну зрелост (завршену мејозу II) постижу само оне оотиде које су оплођене.
 
Оогенеза сисара, односно жене, започиње на ступњу ембриона, када се зауставља, да би се наставила у пубертету и даље циклично одвијала сваког месеца до доба када престаје репродуктивна способност жене (менопауза).
Герминативне ћелије се код ембриона образују прво у жуманцетној кеси, а затим прелазе у регион будућих јајника. У току 7. месеца трудноће све оогоније су се трансформисале у примарне ооците. ( За разлику од сперматогенезе, овде не преостају резервне оогоније.) Примарне ооците су окружене слојем фоликуларних ћелија и формира се примарни фоликул (фоликул= мешак). У ово време већина фоликула пропада, а то пропадање се наставља и после рођења, тако да их до пубертета остане само 40 000 (од 6-7 000 000 оогонија). Примарне ооците ембриона улазе у фазу сазревања, односно у мејозу И, али је не завршавају до краја већ се заустављају у диплотену профазе И. То је прво заустављање у оогенези. Хромозоми су у овој фази повезани хијазмама (местима где се у пахитену вршио кросинг-овер). Женско дете се рађа са примарним ооцитама заустављеним у диплотену профазе И. Диплотен стадијум (‘’стадијум мировања’’) траје од 10 до 50 година, од прве менструације у пубертету па до последње у менопаузи. (Због тога је могућност рађања деце са различитим ненормалностима хромозома код старијих мајки већа него код младих.)
Почев од пубертета па надаље сваког месеца , циклично, по једна примарна ооцита наставља развиће. Завршава се мејоза И и настаје секундарна ооцита и полоцита И. За то време и примарни фоликул расте,између фоликуларних ћелија се образује шупљина која се све више шири и испуњава течношћу и такав фоликул се назива Графов фоликул. Графов фоликул пуца и секундарна ооцита се ослобађа из јајника и прелази у јајовод што се назива овулација. У јајоводу се одвија мејоза ИИ секундарне ооците, али се ни она не завршава до краја већ се зауставља у метафази ИИ. То је друго заустављање у оогенези. Ћелија заустављена у метафази ИИ је оотида и спремна је да се оплоди. Мејоза ИИ ће бити завршена тек пошто сперматозоид уђе у оотиду (јајну ћелију). Дакле, потпуну зрелост (завршену мејозу ИИ) постижу само оне оотиде које су оплођене.
Од огромног броја примарних ооцита са којима се дете рађа, до пубертета их остане само 40 000 од којих само 450-520 се диференцира у оотиду (најчешће по једна сваког месеца од пубертета до менопаузе).
Регулација оогенезе
 
===Регулација оогенезе===
 
FSH и LH, хормони аденохипофизе, регулишу овулацију, раст и сазревање фоликула. Сам јајник излучује [[естроген]] и прогестерон. Естроген излучују фоликуларне ћелије и то излучивање је најјаче у време овулације, када се повећава и количина LH. После овулације, под дејством LH и FSH, се уместо прснутог Графовог фоликула образује [[жуто тело]] (цорпус лутеум). Жуто тело поред естрогена излучује и веће количине [[прогестерон]]а. На лучење прогестерона утиче хормон аденохипофизе LTH (лутеотропни хормон) који се још назива и [[пролактин]] јер активира млечне жлезде да луче млеко. Дејством прогестерона зид материце се припрема за пријем, исхрану и развој ембриона. Ако до оплођења не дође жуто тело пропада, смањује се лучење прогестерона што доводи до прскања крвних судова материце ([[менструацијa]]). Под утицајем FSH почиње сазревање нових фоликула.
 
 
==Значај мејозе==
 
* редукује се број хромозома, чиме се број хромозома из генерације у генерацију одржава сталним за сваку биолошку врсту;
ФСХ и ЛХ, хормони аденохипофизе, регулишу овулацију, раст и сазревање фоликула. Сам јајник излучује естроген и прогестерон. Естроген излучују фоликуларне ћелије и то излучивање је најјаче у време овулације, када се повећава и количина ЛХ. После овулације, под дејством ЛХ и ФСХ, се уместо прснутог Графовог фоликула образује жуто тело (цорпус лутеум). Жуто тело поред естрогена излучује и веће количине прогестерона. На лучење прогестерона утиче хормон аденохипофизе ЛТХ (лутеотропни хормон) који се још назива и пролактин јер активира млечне жлезде да луче млеко. Дејством прогестерона зид материце се припрема за пријем, исхрану и развој ембриона. Ако до оплођења не дође жуто тело пропада, смањује се лучење прогестерона што доводи до прскања крвних судова материце (менструације). Под утицајем ФСХ почиње сазревање нових фоликула.
* раздвајају се [[хомологи хромозоми]] и насумично одлазе у кћерке ћелије; код човека је број могућих комбинација хромозома 2²³, односно може да се образује толико различитих полних ћелија; што се присуства полних хромозома тиче може се образовати два типа сперматозоида:
** X сперматозоиди (садрже X хромозом) и
** Y сперматозоид (садржи Y хромозом);
* кросинг-овер повећава још више разноврсност гамета.
 
==Спољашње повезнице==
*[http://snena.tripod.com/id99.html BioNet Škola]
 
[[en:gametogenesis]]
ЗНАЧАЈ МЕЈОЗЕ:
1. редукује се број хромозома, чиме се број хромозома из генерације у генерацију одржава сталним за сваку биолошку врсту;
2. раздвајају се хомологи хромозоми и насумично одлазе у кћерке ћелије; код човека је број могућих комбинација хромозома 2²³, односно може да се образује толико различитих полних ћелија; што се присуства полних хромозома тиче може се образовати два типа сперматозоида: X сперматозоиди (садрже X хромозом) и Y сперматозоид (садржи Y хромозом);
3. кросинг-овер повећава још више разноврсност гамета.