Ердељска голошија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
појам врсте замењен је адекватним појмом - расе
Ред 15:
| trinomial_authority = -{[[Carolus Linnaeus|Linnaeus]]}-, 1758
}}
'''Ердељска голошија''' је [[кокошка|кокошија]] врстараса која је законом заштићена у [[Мађарска|Мађарској]].
 
==Историјат==
Овој специфичној сорти порекло је вероватно из [[Азија|Азије]], први трагови ове врстерасе се налазе у [[Ердељ]]у, где су га узгајали [[Секељ]]и и [[Чанго]]и. Ван ових простора се ова врстараса појавила почетком [[19. век]]а. Први познати узгајивач је био из [[Ержебетварош]]а, дела [[Будимпешта|Будимпеште]], Лајош Серемлеи ''(-{Szeremlei Lajos}-)'', који је [[1840.]] године почео да се бави узгајањем ердељског голошијана. На изложби у [[Беч]]у, [[1875.]] године, је упознао свет са овом врстомрасом перади. На тјтој првој изложби ова врстараса се појавила под именом Серемлеова кокошка ''(-{Szeremlei tyúk}-)''. На изложби у Бечу [[1925.]] године се појавила под именом Ердељска голошија ({{јез-мађ|erdélyi kendermagos}}; {{јез-нем|Siebenbürger Sperbe}}). Ова врстараса се проширила и по [[Балкан]]у, тачније по [[Србија|Србији]] и [[Босна|Босни]]. Природни услови су идентични, планински, као и у Ердељу тако да није било неког посебног проблема за прилагођавање ове врстерасе. Током 19. века ова врстараса се проширила и на просторе [[Немачка|Немачке]], где су и клубови почели да се оснивају.
 
Министарским указом из [[1896.]] године, основано је током [[1897.]] више фарми, где су поред мађарских врстараса узгајане и ердељске голошије. Највећа оваква узгајалишта су основана у [[Геделе]]у ''(-{Gödöllő}-)'' и [[Клуж]]у ''(-{Kolozsvár}-)''. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] мађарске врстерасе су потуно нестале а ердељска врстараса је поново почела да се развија од [[1953.]] године. Генетичка банка ове сорте је поново обновљена у Мађарској [[1970.]] године, када су донешене оригиналне врстерасе, граораста, из [[Шимегчех]]а ''(-{Sümegcsehi}-)'' и црне из [[Констанца|Констанце]] ''(-{Konstanca}-)'' где су још постојале.
 
Доста дуго је само црна боја ове перади признавана за оригиналну ердељску голошију, све до [[1992.]] године када су добијене различите боје ове врстерасе. Данас су признатепризнати црнацрни, белабели и граорастаграорасти врставаријетет и свесви се онеони чувају у генетичкој банци података у Геделеу, Кестхељу ''(-{Keszthely}-)'' и Ходмезевашархељу ''(-{Hódmezővásárhely}-)''.
 
==Особине==
[[Слика:Erdelyi feher kopasznyaku.jpg|мини|лево|220п|[[Ердељ]]ска голошија, бела]]
Има веће тело од мађарске домаће кокошке и више личи на птицу. Врат је без перја и делимично груди а и стомак. Јавља се у више боја али у генетским банкама постоје само три боје које се појединачно признају, развијају и гаје као посебне подврстеподрасе.
Петао достиже тежину од 2,5-3,0 -{[[kg]]}- а кокошка 2,0-2,3 -{kg}-. Држи се због квалитетног меса и јаја. Иако је изузетно добра као носиља, доста је слаба у легању. У појединим крајевима се држи као изузетно добра зимска носиља и више воли слободни, у природи, начин одгајивања.