Википедија

Персијски језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 53:
Процењује се да око 110 милионна људи широм света говори персијски, при чему језик има званични статус у [[Иран]]у, [[Авганистан]]у, и [[Таџикистан]]у. Вековима је персијски био престижни културни језик у другим регионима [[југозападна Азија|западне]], [[средња Азија|централне]], и [[Јужна Азија|јужне Азије]] у разним царствима базираним у тим регионима.<ref name="Persian literature">Encyclopædia Britannica: [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/452843/Persian-literature/277134/The-proliferation-of-court-patronage?anchor=ref997402 Persian literature], retrieved September 2011.</ref>
 
Персијски је имао знатан (превасходно [[Лексикографија|лексикографски]]) утицај на суседне језике, а посебно на [[Туркијски језици|туркијске језике]] у централној Азији, [[Кавказ (регион)|Кавказу]], и [[Anatoliја|Анатолији]], суседне иранске језике, као и [[Јерменски језик|јерменски]], [[грузински језик|грузијски]], и [[индоаријски језици|индо-аријске језике]], посебно [[Урду (језик)|Урду]] (који је у основи [[Хинди-урду|хиндустанског]]). Он је исто тако у извесној мери утицао на [[Арапски језик|арапски]], а посебно на [[бахрански арапски јазик]],<ref>{{citeCite book|ref=harv|last=Holes|first=Clive|title=Dialect, Culture, and Society in Eastern Arabia: Glossary|url=https://books.google.com/books?id=bJLjAKH7-rIC&pg=PR30|year=2001|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-10763-2}}, p. XXX</ref> али је исто тако позајмио знатан део свог вокабулара из њега након [[Муслиманско освајање Персије|арапског освајања Ирана]].<ref name="Lazard">Lazard, Gilbert 1975, "The Rise of the New Persian Language" in Frye, R. N., ''The Cambridge History of Iran'', Vol. 4. стр. 595–632, Cambridge: Cambridge University Press. "The language known as New Persian, which usually is called at this period (early Islamic times) by the name of Dari or Farsi-Dari, can be classified linguistically as a continuation of Middle Persian, the official religious and literary language of Sassanian Iran, itself a continuation of Old Persian, the language of the Achaemenids. Unlike the other languages and dialects, ancient and modern, of the Iranian group such as [[Avestan]], [[Parthian language|Parthian]], [[Sogdian language|Soghdian]], [[Kurdish languages|Kurdish]], [[Balochi language|Balochi]], [[Pashto]], etc., [[Old Persian]], [[Middle Persian|Middle]] and New Persian represent one and the same language at three states of its history. It had its origin in [[Fars Province|Fars]] (the true Persian country from the historical point of view) and is differentiated by dialectical features, still easily recognizable from the dialect prevailing in north-western and eastern Iran."</ref>{{sfn|Davis|2006|pp=602-603}}<ref name="Lazard, Gilbert 1971">Lazard, Gilbert, "Pahlavi, Pârsi, dari: Les langues d'Iran d'apès Ibn al-Muqaffa" in R.N. Frye, ''Iran and Islam. In Memory of the late Vladimir Minorsky'', Edinburgh University Press, 1971.</ref><ref name="Lazard, Gilbert 1971" /><ref name="Nushin Namazi">{{cite web|url=http://cgi.stanford.edu/group/wais/cgi-bin/?p=24327|title=Persian Loan Words in Arabic|last=Namazi|first=Nushin|year=2008|accessdate = 1. 6. 2009.}}</ref><ref name="Classe 2000 1057">{{harvnb|Classe|2000|p=1057}}</ref><ref name=lambtonexcerpt>Ann K. S. Lambton, ''Persian grammar'', Cambridge University Press 1953. "The Arabic words incorporated into the Persian language have become Persianized".</ref><ref>[http://www.ezglot.com/most-similar-languages.php?l=fas Most similar languages to Persian], ezglot.com</ref>
 
Са дугом историјом литературе у облику средњовековног персијског пре Ислама, персијски је био први језик у [[Муслимански свет|муслиманском свету]] да се пробије кроз [[Арапски језик|арапски]] монопол над писањем, и писање поезије у персијском је успостављено као дворска традиција у многим источним дворовима.<ref name="Persian literature"/> Неки од познатих радова [[Персијска књижевност|персијске литературе]] су ''[[Шахнаме]]'' [[Фирдуси]]ја, радови [[Џелалудин Руми|Румија]], [[Rubaiyat of Omar Khayyam|Рубај Омара Хајама]], -{''[[Khamsa of Nizami|Panj Ganj]]''}- [[Незами Ганџави]]ја, -{''Divān''}- [[Мухамед Шемсудин Хафиз|Хафиза]] и две мешавине прозе и стихова [[Саади]]ја, ''[[Ђулистан]]'' и ''[[Бустан (књига)|Бустан]]''.
Ред 232:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Holes|first=Clive|title=Dialect, Culture, and Society in Eastern Arabia: Glossary|url=https://books.google.com/books?id=bJLjAKH7-rIC&pg=PR30|year=2001|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-10763-2}}, p. XXX</ref> али је исто тако позајмио знатан део свог вокабулара из њега након [[Муслиманско освајање Персије|арапског освајања Ирана]].<ref name="Lazard">Lazard, Gilbert 1975, "The Rise of the New Persian Language" in Frye, R. N., ''The Cambridge History of Iran'', Vol. 4. стр. 595–632, Cambridge: Cambridge University Press. "The language known as New Persian, which usually is called at this period (early Islamic times) by the name of Dari or Farsi-Dari, can be classified linguistically as a continuation of Middle Persian, the official religious and literary language of Sassanian Iran, itself a continuation of Old Persian, the language of the Achaemenids. Unlike the other languages and dialects, ancient and modern, of the Iranian group such as [[Avestan]], [[Parthian language|Parthian]], [[Sogdian language|Soghdian]], [[Kurdish languages|Kurdish]], [[Balochi language|Balochi]], [[Pashto]], etc., [[Old Persian]], [[Middle Persian|Middle]] and New Persian represent one and the same language at three states of its history. It had its origin in [[Fars Province|Fars]] (the true Persian country from the historical point of view) and is differentiated by dialectical features, still easily recognizable from the dialect prevailing in north-western and eastern Iran."</ref>{{sfn|Davis|2006|pp=602-603}}<ref name="Lazard, Gilbert 1971">Lazard, Gilbert, "Pahlavi, Pârsi, dari: Les langues d'Iran d'apès Ibn al-Muqaffa" in R.N. Frye, ''Iran and Islam. In Memory of the late Vladimir Minorsky'', Edinburgh University Press, 1971.</ref><ref name="Lazard, Gilbert 1971" /><ref name="Nushin Namazi">{{cite web|url=http://cgi.stanford.edu/group/wais/cgi-bin/?p=24327|title=Persian Loan Words in Arabic|last=Namazi|first=Nushin|year=2008|accessdate = 1. 6. 2009.}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Davis|first=Richard|chapter=Persian|editor1=Josef W. Meri|editor2=Jere L. Bacharach|title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Taylor & Francis|year=2006|pages=602–603}}▼
{{refbegin|30em}}
▲* {{Cite book |ref= harv|last=Davis|first=Richard|chapter=Persian|editor1=Josef W. Meri|editor2=Jere L. Bacharach|title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Taylor & Francis|year=2006|pages=602–603}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Baker|first=Mona|title=Routledge Encyclopedia of Translation Studies|url=https://books.google.com/books?id=ewBfSBo8rRsC&pg=PA518|year=2001|publisher=Psychology Press|isbn=978-0-415-25517-2|pages=518}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Encyclopedia of literary translation into English |last=Classe|first=Olive |year=2000|publisher=Taylor & Francis |location= |id=ISBN 1-884964-36-2|url=https://books.google.com/?id=C1uXah12nHgC&pg=PA1057|pages=1057}}
* {{Cite book|ref= harv| ref = harv | last1 = Mastyugina | first1 = Tatiana | last2 = Perepelkin | first2 = Lev | title = An Ethnic History of Russia: Pre-revolutionary Times to the Present | url = https://books.google.com/books?id=xd3ZnfyRgncC&pg=PA80 | year = 1996 | publisher = Greenwood Publishing Group |isbn=978-0-313-29315-3}}
* {{Cite book|ref= harv | last1 = Pilkington | first1 = Hilary | last2 = Yemelianova | first2 = Galina | title = Islam in Post-Soviet Russia | url = https://books.google.com/books?id=mAfS-PFRLYkC&pg=PA27 | year = 2004 | publisher = Taylor & Francis |isbn=978-0-203-21769-6 |pages=27}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Персијски_језик”