Донатизам — разлика између измена

м
м
'''Донатизам''' је био ригорозни покрет у [[рано хришћанство|ранохришћанској]] афричкој Цркви [[4. век]]а, осуђен као расколнички. Назван је по [[бербер]]ском хришћанину [[Донат]]у (лат: Donatus Magnus) који је сматрао да црква мора бити црква светаца а не грешника и да [[свете тајне]] које су починили [[традитор]]и (''издајници''), свештеници који су за време прогона предавали свете списе властима или су проказивали друге хришћане, нису важеће.<ref name="Oxford dictionary">"Donatism." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005</ref> Само тајне извршене од свештеника са моралним или светим интегритетом јесу дејствујуће.
[[ImageСлика:Augustine and donatists.jpg|thumbмини|[[Свети Августин]] расправља са донатовцима.]]
До сукоба је дошло око [[311]]. године када је нови епископ Картагине Цецилијан рукоположен уз учешће Феликса из Аптунге, бившег традитора. Његови противници су поставили свог епископа Марјорина, кога је наследио Донат, по коме је раскол добио име<ref name="Oxford dictionary"/>. [[313]]. године је комисија, коју је именовао [[Папа Милтијад]], пресудила против донатиста. Цар [[Константин Велики|Константин]] такође проглашава валидним избор Цецилијанов и интервенише против донатиста. Сам Донат је био изопштен, након чега су донатисти проглашени [[јеретици]]ма а њихове цркве затворене. Међутим, они су наставили да постоје, сматрајући себе истинском и неокаљаном црквом, једином валидном да врши свете тајне. Имали су јако упориште у северној Африци, док је католичка страна имала у [[Рим]]у. Римске власти су предузимали репресивне мере против њих, поготово након њиховог повезивања са бунтовним сељацима који су себе називали ''agonistici'' ("војници (Христа)") и залагали се за укидање својине, ропства и дугова.<ref>"Circumcellions." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005</ref>.
 
477.462

измене