Крис Кристоферсон — разлика између измена

Крис данас важи за можда најбољег текстописца у кантри музици и једног од неколико најбољих текстописаца уопште, а награда нешвилског удружења текстописаца однедавно носи његово име. Његове песме говоре о љубави, слободи, страсти, депресији, усамљености, пријатељству, дроги, смрти, социјалним темама, рату, религији и политици. Многе од њих успевају да снажно пренесу служаоцу доживљај аутора и изнутра му приближе теме о којима говоре, изазивајући код слушалаца поновљени лични доживљај онога што је испричано у песми. Заједно са [[Мерл Хагард|Мерлом Хагардом]], [[Вили Нелсон|Вилијем Нелсоном]] и [[Вејлон Џенингс|Вејлоном Џенингсом]] зачетник је тзв. -{''outlow''}- кантрија, данас доминантног поджанра у оквиру велике традиције америчке кантри музике. У Кристоферсоновој музици такође се могу уочити елементи рока, блуза, госпела и шансоњерског стила, али су аутентична линија -{''outlow''}- кантри звука (заснованог на акустичној гитари и усној хармоници), снажан и емотиван текстуални израз високог поетског квалитета и специфична боја гласа оно по чему његово стваралаштво остаје препознатљива и што га сврстава у сам врх америчке кантауторске традиције друге половине 20. века. Са Нелсоном и Џенингсом, као и Џонијем Кешом, [[1985]]. године оснива легендарну кантри супергрупу -{The Highwaymen}-, која је снимила три студијска албума и четири сингла и током пуних десет година наступала у САД и широм света. И након што је бенд престао са радом, ова четворица великана, које неки називају „последњи велики амерички хероји 20. века”, заувек су остали нераздвојни пријатељи. Након смрти Џенингса (2002), Кеша (2003) и Хагарда (2015), Крис Кристоферсон и Вили Нелсон остају последња два представника -{''outlow''}- кантрија, али и међу ретким преосталим музичким легендама своје генерације, не само у свету кантрија. Кристоферсонове песме, поред свих већ споменутих, обрађивали су и други значајни кантри извођачи, као што су [[Доли Партон]], Реј Прајс и Реј Стивенс, али и музичке звезде из других жанрова, попут Дилана, [[Елвис Пресли|Елвиса]], [[Џоан Баез]], [[Џенис Џоплин]] (са којом је Кристоферсон једно време био и у вези, а која је достигла врхунац каријере управо обрадом његове песме -{"Me and Bobby McGee"}-), Реја Чарлса, Гледис Најт са групом -{The Pips}-, Шинејд О’Конор, Расела Коруа и других. Песме -{"Sunday Mornin’ Comin’ Down"}-, -{"Me and Bobby McGee"}-, -{"Help Me Make It Trough the Night"}-, -{"Why me, Lord"}-, -{"For the Good Times"}-, -{"Lovin’ Her Was Easier (Than Anything I’ll Ever Do Again)"}-, -{"The Pilgrim, Chapter 33"}-, -{"The Silver Tongue Devil and I"}-, -{"Please Don’t Tell Me How the Story Ends"}-, -{"Nobody Wins"}-, -{"To Beat the Devil"}-, -{"Who's to Bless and Who's to Blame"}- и -{"Theh Killed Him"}- (која представља омаж Крисовим убијеним херојима, [[Мартин Лутер Кинг|Мартину Лутеру Кингу]], [[Махатма Ганди|Гандију]], [[Исус|Исусу]], као и браћи [[Џон Кенеди|Џону]] и [[Роберт Ф. Кенеди|Роберту Кенедију]]; њу је касније обрадио и самлегендарни Боб Дилан) само су неки од -{''evergreen''}- хитова које потписује Кристоферсон. У пола века дугој музичкој каријери издао је 18 студијских албума, 3 -{''live''}- албума, 4 музичке компилације, 29 синглова и 6 заједничких албума са другим извођачима. На Крисовом студијском албуму -{"The Austin Sessions"}- из [[1999]]. године, који представља његове обраде сопствених највећих хитова из претходног периода, са њим су свирали и певали пратеће вокале, поред осталих, Винс Гил, Алисон Краус и фронтмен -{[[Dire Straits|Dire Straitsa]]}- [[Марк Нопфлер]]. Занимљиво је да је америчка компанија „Гибсон”, која је, уз компанију „Фендер”, највећи светски произвођач гитара и музичке опреме, модел акустичне гитаре коју Крис уобичајено свира назвала по њему -{"The Kristofferson SJ"}-. Први пут у каријери наступио је [[2017]]. године на британском музичко-сценском фестивалу "Glastonbury", а на сцени му се том приликом током две песме на гитари придружио [[Џони Деп]].

Крис за себе каже да је у„леволибералне” политичком смислу либерал иполитичке левичароријентације. Истиче да му је одОд свих америчких политичара друге половине 20. века најближанајближи билаје агендаидејама браће Кенеди. Још од тадавремена Кенедијевог председничког мандата иступа као симпатизер америчке [[Демократска странка (САД)|Демократске партије]], противећи се политици републиканских председника [[Роналд Реган|Роналда Регана]], [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Х. В. Буша]] и [[Џорџ В. Буш|Џорџа В. Буша]]. Лични је пријатељ са бившим председницима [[Џими Картер|Картером]] и [[Бил Клинтон|Клинтоном]], које је подржавао својим изјавама и наступима, али је и критиковао Клинтонову спољну политику према Ираку. Написао је више песама којима се супротстављао америчком интервенционизму у Латинској Америци и на Блиском Истоку, а говорио је и против ратова у Вијетнаму, Авганистану и Ираку. Упркос томе што је добар део младости посветио војној каријери, данас заговара пацифизам. ПодржаоПодржавао је избор [[Барак Обама|Барака Обаме]], као првог Афроамериканца, за председника САД-а, односно [[Хилари Клинтон]], као кандидаткиње за прву жену на председничкој функцији, али је такођеизржавао подржаваоједнаке симпатије и према социјалистички оријентисаногоријентисаном кандидатакандидату за демократску председничку номинацију [[Берни Сандерс|БернијаБернију СандерсаСандерсу]]. Наступао је више пута у Белој кући током мандата председника Обаме. Као активиста континуирано у јавним иступима истиче значај борбе запротив људскарасизма, правадискриминације и неједнакости, за демократију, људска права и социјалну једнакост широм светаправду, а одржао је и више концерата подршке тој борби у Источној Европи, Латинској Америци и АфрициЈужноафричкој Републици. Посебно наглашава неопходност побољшања положаја Афроамериканаца, Хиспаноамериканац и Хиспаноамериканацамеричких староседелаца (Индијанаца) у САД-у. Заједно са Вилијем Нелсоном и Доли Партон учествоваопружио је уподршку кампањи за легализацију истополних бракова у САД-у, а подржавазалаже се и за програм увођења универзалне здравствене заштите. Активно се залаже за легализацију марихуане на федералном нивоу и пропагира је у заједничким музичким пројектима са Вилијем Нелсоном и легендарним репером [[Снуп Дог|Снуп Догом]]. И сам је, према сопственим речима, рекреативносвакодневно конзумира сваки дан. У више наврата финансијски је помагао политичку делатност најистакнутијег афроамеричког борца за људска права после Мартина Лутера Кинга, [[Џеси Џексон|Џесија Џексона]], а редовно помаже и хуманитарне организације [[Амнести интернашонал|-{''Amnesty International''}-]], -{''Bridge School''}-, -{''Celebrity Fight Night Foundation''}-, -{''Muhammad Ali Parkinson Center''}- и -{''Stand Up To Cancer''}-. Песму -{''Sandinista''}- написао је [[1990]]. године као израз подршке никарагванском марксистичком револуционарном покрету [[Сандинистички фронт националног ослобођења]], који се борио против војног диктатора Анастасиа Сомозе, који је дуго времена уживао подршку САД-а. Крис је ову песму извео на инаугурацији новог демократског председника Никарагве [[Данијел Ортега|Данијела Ортега]], након свргавања Сомозине диктатуре [[2007]]. године. Због ове подршке, али и дивљења Че Гевари и читавом низу латиноамеричких левичарских револуционара, али и предводницима радничког покрета у Америци и Европи, као и због супротстављања америчкој интервенционистичкој политици према остатку света, многи у САД-у га називају комунистом и оптужују да је „антиамерички” расположен.

Женио се три пута (био је седам година у браку са популарном поп-рок и кантри-поп певачицом [[Рита Кулиџ|Ритом Кулиџ]]), а са садашном супругом је у браку од [[1983]]. године. Отац је осморо деце - пет синова и три ћерке. Религијски се изјашњава као хришћанин (по схватањима близак либералном протестантизму). Занимљиво је да је Крис током недељне службе у једној евангелистичкој цркви [[1972]]. године, на коју је доспео потпуно непланирано, доживео, како сам каже, „дубоко религиозно искуство”, и да је тада, речено језиком протестантске теологије, замолио за опрост грехова и прихватио Исуса Христа као свог „личнгог Спаситеља”. Овај догађај, који је оставио снажан утицај на Крисову личност, али и уметничко стваралаштво, инспирисао га је да напише кантри-госпел песму -{"Why me, Lord"}- (коју су, поред осталих, обрадили Џони Кеш и Елвис Присли). Крис је у хришћанству често проналазио инспирацију за левичарске идеје и подршку револуционарлној борби. Кристоферсонови данас живе на продичном имању у малом приморском месту [[Хана (Хаваји)|Хана]] на острву [[Мауи]] у оквиру [[Хаваји|хавајског архипелага]], у самоодрживој заједници која користи искључиво соларну енергију и функционише по највишим еколошким стандардима. На овај начин Крис јеизражава такосвоју комшијаподршку борби за очување животне средине. Први је са својим некадашњим колегом из бенда Вилијем Нелсоном, као и са [[Вуди Харелсон|Вудијем Харелсоном]] и [[Овен Вилсон|Овеном Вилсоном]]. Према званичним подацима, такође поседује кућу у [[Малибу|Малибуу]], у Калифорнији, и новчано богатство од 160 милиона долара на банковном рачуну. Током [[2016]]. године откривено је да Крис болује од [[Лајмска болест|лајмске болести]], након што му је претходно погрешно дијагностификована [[Алцхајмерова болест]]. Као последица болести јавили су се проблеми са памћењем. Упркос свему, Крис и у деветој деценији живота наставља да наступа на концертним турнејама и музичким фестивалима у Сједињеним Државама, али и широм [[Европа|Европе]].