Национализација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Без извора}}
{{пов}}
'''Национализација имовине''' или '''национализовање имовине''' је процес принудног (на основу акта власти) прелаза у државну својину крупних или свих привредних [[предузеће|предузећа]] одређене привредне гране или целокупне [[индустрија|индустрије]], која је до тада била у [[приватна својина|приватном власништву]].
Ова мера може укључити одговарајућу или делимичну накнаду, а може бити и без икакве накнаде.
Предмет национализације имовине осим индустријских објеката може бити и сва друга покретна и непокретна [[имовина]] у власништву грађана - [[стамбене зграде]], [[пословни простор]], земљиште, возила итд.
Национализација имовине представља једну од првих и најрадикалнијих привредно-политичких мера готово свих [[тоталитаризам|тоталитарних]] држава, после преузимања власти. Одузета средства за производњу и друга непокретна имовина постају материјална база за изградњу тоталитарне државе и средство подупирања таквог система.
Ова мера може се спровести у случајевима рата или природних катастрофа када обично има привремени карактер.
== Национализација имовине у Југославији ==
У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративној Народној Републици Југославији]], а потом у социјалистичкој Југославији (СФРЈ), након 1944. године започела је безрезервна и систематска харанга на све оно што се не уклапа у њену идеолошко-политичку матрицу. Након преузимања имовине Краљевине Југославије, прва се на удару нашла приватна имовина домаћих и страних лица, која је мерама државне принуде као што су [[конфискација]], [[секвестрација]], [[аграрна реформа]], [[колонизација]] и национализација имовине, без обзира на вољу власника и без икаквог обештећења, одузимана и претварана у државну, односно друштвену својину.
Законом о аграрној реформи и колонизацији [[1945]]. године су од приватних власника (сељаци и други власници, банке, предузећа, акционарска друштва, цркве) у корист државе одузети бројни земљораднички и неземљораднички поседи пољопривредног и шумског земљишта, као и земљишни поседи [[црква|цркава]], [[манастир]]а, верских установа и [[задужбина]].
Национализација имовине се правдала „одузимање имовине ратним профитерима“, као и познатим левичарским ставом „Имовина је крађа!"
У социјалистичкој Југославији, у два маха је рађена национализација имовине.
Национализацијом имовине из [[1946]]. године, која се наставила на већ увелико спровођену ратну и поратну конфискацију, дошло је до подржављења покретне и непокретне имовине, као и [[патент|патената]], [[лиценца|лиценци]], службености, рударских и других права приватних привредних предузећа у 42 привредне гране, тако да након тога ни једно предузеће које је било од значаја за државу и њену привреду, није остало у приватним рукама.
Преостала приватна предузећа мањег, локалног, значаја подржављена су, такође, непосредно после тога ([[1948]]. године) донетом новелом Закона о национализацији, чиме је окончана имовинска национализација у привреди.
Други талас национализације имовине уследио је [[1958]]. године када су у државно власништво прешли станови, приватне зграде и грађевинско земљиште у броју, односно површини већим од законског максимума.
Приватна својина на некретнинама преко законом утврђеног лимита није се могла стицати ни правним послом, ни наслеђивањем нити кроз брачну тековину.
Национализација имовине се односила на имовину како физичких, тако и грађанскоправних лица, како домаћих, тако и страних, укључујући и друштвене организације и удружења грађана.
== Имовинска денационализација ==
'''Имовинска денационализација''' је процес супротан национализацији имовине. То је процес враћања приватним власницима имовине (у натуралном облику или у виду новчаног обештећења) која им је одузета на основу имовинске национализације.
У сличном значењу користе се и термини "'''реприватизација'''" и "[[реституција]]". Имовинска денационализација се у свом уско семантичком смислу односи на процес инверзан национализацији, али се у [[легислатива|легислативи]] и пракси упоредног права овим термином, у ширем смислу, означава и деконфискација и реституција/враћање бившим власницима имовинских добара и права подржављених по разним другим основама, обештећење за ту имовину, као и приватизација државне имовине.
| |||