Десрбизација — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
{{Срби}}
 
'''Десрбизација''' или '''расрбљивање''' односно '''расрбљавањеденационализација Срба''' је процес губљења [[етницитет|етничког]], односно [[српски национализам|националног]] идентитета [[Срби|Срба]].{{sfn|Чавошки|2011|p=}} Током историје, десрбизација је вршена у два основна облика: путем превођења појединаца или група из српског етничког корпуса у етнички корпус неког другог народа (на пример, десрбизација путем [[мађаризација|мађаризације]]), или у облику одвајања делова српског народа ради стварања посебних нација (на пример, десрбизација путем [[црногоризација|црногоризације]]).
 
== Историја ==
[[Датотека:Pavelić, Artuković i Germogen 1003a.jpg|250px|десно|мини|Усташки поглавник [[Анте Павелић]], министар [[Андрија Артуковић]] и митрополит [[Гермоген Максимов]], поглавар "Хрватске православне цркве"]]
 
Током [[Османско царство|османске]] владавине у српским земљама, од краја 14. до почетка 20. века, део православних Срба је, добровољно или принудно, преведен на [[ислам]],{{sfn|Селимовић|2001|p=163-181}} чиме је започеоотпочео процес њихове [[акултурација|акултурације]], која је започињала променом вере, а настављала се прихватањем обичаја својствених другој култури.{{sfn|Селимовић|2017|p=119-138}} Овај процес је био посебно изражен на подручју [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], где упоредо са исламизацијом спровођена и албанизација.{{sfn|Радовановић|1998|p=3-38}} Иако је део [[исламизација|исламизираних]] Срба задржао свест о српском пореклу и припадности српском етничком корпусу, вековна акултурација је током 19. и 20. века, у време успона националних покрета, довела до [[идентитет]]ског отклона који је након [[Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу|аустроугарског запоседања Босне и Херцеговине]] (1878) употребљен као средство за спровођење посебног политичког пројекта у виду стварања "бошњачке" нације.{{sfn|Kraljačić|1987|p=}}
 
У јужним српским областима, након укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] (1766) дошло је до покушаја [[хеленизација|хеленизације]] српских црквених установа од стране [[фанариоти|фанариота]] који су управљали [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]], што је у раздобљу од друге половине 18. до почетка 20. века довело до многих лоших последица, првенствено након стварања [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], која је постала средство за спровођење десрбизације и [[бугаризација|бугаризације]].{{sfn|Шешум|2013|p=73-103}}
 
У исто време, на подручјима под [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршком]] влашћу, десрбизација је од почетка 16. до почетка 20. века такође спровођена путем [[преверавање|преверавања]] православних Срба и њиховог преобраћивања на [[римокатолицизам|римокатоличку]] веру, услед чега је долазило до њихое постепене акултурације и [[мађаризација|мађаризације]] (у областима Угарске), одосно [[хрватизација|хрватизације]] (у областима Хрватске и Славоније). ДесрбизацијаПолитика једесрбизација, односно денационализације Срба попримила је [[геноцид]]не размере за време [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] (1941-1945), када је [[усташе|усташки]] режим на подручју [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] спроводио [[србофобија|антисрпску]] политику по којој је једну трећину Срба требало побити, другу трећину протерати, а преосталу трећину [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличити]] и [[хрватизација|похрватити]].{{sfn|Lukač|1988|p=53-85}} Ради што брже десрбизације и похрваћивања преосталих Срба, усташки режим је почетком 1942. године створио и такозвану [[Хрватска православна црква|Хрватску православну цркву]],{{sfn|Ђурић|1989|p=}}
 
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Слична политика спровођена је и на подручју новостворене [[Народна Република Македонија|Народне Републике Македонија]], где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну [[Македонска православна црква|Македонску православну цркву]].{{sfn|Пузовић|1999|p=155-173}}
 
== Референце ==
{{reflist|30em2}}
 
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|pages=7-44|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ|pages=7-44}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996а|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996b|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа|pages=111-126|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ|pages=111-126}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|pages=207-218|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|pages=207-218}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Kraljačić|first1=Tomislav|title=Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903)|date=1987|location=Sarajevo|publisher=Veselin Masleša|url=https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Лилић|first=Борислава|authorlink=Борислава Лилић|title=Бугарска егзархија у Нишавској епархији|journal=Лесковачки зборник|issue=33|year=1993|pages=181-187}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=НедељковићLukač|first=СлавишаDušan|title=КосовоDenacionalizacija, иiseljavanje Метохијаi уgenocid плановимаna бугарскеBalkanu пропагандеu (1870-1878)toku Drugog svetskog rata|journal=СрпскеIstorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu студијеistoriju|year=1988|volume=6|issue=41-2|yearpages=201353-85|url=http://serbianstudiesistorija20veka.weebly.comrs/wp-content/uploads/22017/611/6/1/26612077/4Istorija-20.-veka-1988_1-2._srpske_studije_4.pdf|pages=61-72}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|pages=61-72|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|title=Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање|url=https://books.google.com/books?id=j2lpAAAAMAAJ|journal=Вардарски зборник|issue=1|year=1999|pages=155-173}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радовановић|first=Милован|title=Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије|journal=Архив за правне и друштвене науке|year=1998|volume=84|issue=3|pages=3-38|url=https://books.google.com/books?id=e_eTAAAAMAAJ|pages=3-38}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=СтепићСелимовић|first=МиломирСалих|authorlink=Салих Селимовић|title=Косовско-МетохијскаСрби карика расрбљивања Балкана: Могући епилогМуслимани и његовењихова геополитичке последицеденационализација|journal=Гласник СрпскогЗавичајног географскогмузеја друштва- Пљевља|year=20052001|volume=85|issue=1|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0350-35930501187S2|pages=187163-198181}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=СтепићСелимовић|first=МиломирСалих|authorlink=Салих Селимовић|title=ВекМуслимани расрбљивањасрпског Балканапорекла -и геополитичкињихова узроци и последицеденационализација|journal=ПолитичкаСрпска ревијаслободарска мисао|year=20142017|volume=4118|issue=3|url=http://www.politickarevija.rs/pr/CD%20pr%203-2014.pdf102|pages=1119-23138}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=СуботићСтепић|first=МомчилоМиломир|title=Отимање Космета уКосовско-Метохијска процесукарика расрбљивања Балкана|journal=Национални интерес: ЧасописМогући за националнаепилог и државнањегове питањагеополитичке последице|journal=Гласник Српског географског друштва|year=20092005|volume=585|issue=31|pages=187-198|url=http://www.nacionalniinteresdoiserbia.nb.rs/ni-2009-broj-03ft.pdf|pagesaspx?id=490350-7135930501187S}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице|journal=Политичка ревија|year=2014|volume=41|issue=3|pages=1-23|url=http://www.politickarevija.rs/pr/CD%20pr%203-2014.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Суботић|first=Момчило|title=Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана|journal=Национални интерес: Часопис за национална и државна питања|year=2009|volume=5|issue=3|pages=49-71|url=http://www.nacionalniinteres.rs/ni-2009-broj-03.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Чавошки|first=Коста|authorlink=Коста Чавошки|title=Расрбљивање|year=2011|location=Нови Сад|publisher=Orpheus}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Шешум|first=Урош|title=Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|pages=73-103|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=73-103}}
{{colend}}