Десрбизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
Током [[Османско царство|османске]] владавине у српским земљама, од краја 14. до почетка 20. века, део православних Срба је, добровољно или принудно, преведен на [[ислам]],{{sfn|Селимовић|2001|p=163-181}} чиме је отпочео процес њихове [[акултурација|акултурације]], која је започињала променом вере, а настављала се прихватањем обичаја својствених другој култури.{{sfn|Селимовић|2017|p=119-138}} Овај процес је био посебно изражен на подручју [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], где упоредо са исламизацијом спровођена и албанизација.{{sfn|Радовановић|1998|p=3-38}} Иако је део [[исламизација|исламизираних]] Срба задржао свест о српском пореклу и припадности српском етничком корпусу, вековна акултурација је током 19. и 20. века, у време успона националних покрета, довела до [[идентитет]]ског отклона који је након [[Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу|аустроугарског запоседања Босне и Херцеговине]] (1878) употребљен као средство за спровођење посебног политичког пројекта у виду стварања "бошњачке" нације.{{sfn|Kraljačić|1987|p=}}
У јужним српским областима, након укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] (1766) дошло је до покушаја [[хеленизација|хеленизације]] српских црквених установа од стране [[фанариоти|фанариота]] који су управљали [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]], што је у раздобљу од друге половине 18. до почетка 20. века довело до многих лоших последица, првенствено након стварања [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], која је постала средство за спровођење десрбизације и [[бугаризација|бугаризације]].{{sfn|Шешум|2013|p=73-103}} Интензивна десрбизација путем бугаризације спровођена је у источним и јужним српским областима за време бугарске окупације током [[Србија у Првом светском рату|Првог светског рата]], у раздобљу од 1915. до 1918. године, а затим поново током [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|Другог светског рата]], у раздобљу од 1941. до 1944. године.{{sfn|Ракић|1988|p=55-59}}
У исто време, на подручјима под [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршком]] влашћу, десрбизација је од почетка 16. до почетка 20. века такође спровођена путем [[преверавање|преверавања]] православних Срба и њиховог преобраћивања на [[римокатолицизам|римокатоличку]] веру, услед чега је долазило до њихое постепене акултурације и [[мађаризација|мађаризације]] (у областима Угарске), одосно [[хрватизација|хрватизације]] (у областима Хрватске и Славоније). Политика десрбизација, односно денационализације Срба попримила је [[геноцид]]не размере за време [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] (1941-1945), када је [[усташе|усташки]] режим на подручју [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] спроводио [[србофобија|антисрпску]] политику по којој је једну трећину Срба требало побити, другу трећину протерати, а преосталу трећину [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличити]] и [[хрватизација|похрватити]].{{sfn|Lukač|1988|p=53-85}} Ради што брже десрбизације и похрваћивања преосталих Срба, усташки режим је почетком 1942. године створио и такозвану [[Хрватска православна црква|Хрватску православну цркву]],{{sfn|Ђурић|1989|p=}} -у исто време, на подручју [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]], мађарске окупационе власти су спроводиле сличну политику денационализације Срба, путем [[мађаризација|мађаризације]].{{sfn|Голубовић|1987|p=91-129}}
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Слична политика спровођена је и на подручју новостворене [[Народна Република Македонија|Народне Републике Македонија]], где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну [[Македонска православна црква|Македонску православну цркву]].{{sfn|Пузовић|1999|p=155-173}}
Ред 43:
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996b|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа|pages=111-126|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|pages=207-218|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Голубовић|first=Звонимир|title=Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1987|volume=36|pages=91-129}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}}
Линија 52 ⟶ 53:
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|title=Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање|url=https://books.google.com/books?id=j2lpAAAAMAAJ|journal=Вардарски зборник|issue=1|year=1999|pages=155-173}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радовановић|first=Милован|title=Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије|journal=Архив за правне и друштвене науке|year=1998|volume=84|issue=3|pages=3-38|url=https://books.google.com/books?id=e_eTAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ракић|first=Хранислав|title=Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату|journal=Лесковачки зборник|year=1988|volume=28|pages=55-59}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Срби Муслимани и њихова денационализација|journal=Гласник Завичајног музеја - Пљевља|year=2001|volume=2|pages=163-181}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Муслимани српског порекла и њихова денационализација|journal=Српска слободарска мисао|year=2017|volume=18|issue=102|pages=119-138}}
| |||