Константин VII Порфирогенит — разлика између измена

 

Његова владавина је са политичког аспекта безначајна, али зато његова научно литерарна делатност заузима једно од најистакнутијих места и у византијској културној историји.

Константин је имао смисла и љубави за науку и уметност. Цар је око себе окупио групу способних и образованих сарадника који су му помагали на спремању материјала, а суделовали су и у писању, тако је тешко одвојити шта је писао сам цар а шта сарадници.

Карактер дела овог круга је компилаторски али баш у томе је њихова вредност јер доносе вести старијих изгубљених извора.

[[Датотека:Constantine VII and Romanos II solidus.jpg|мини|лево|Константин Порфирогенит и [[Роман II]] на [[Византијско царство|византијском]] [[златник]]у (945—959)]]

Константинова дела су богата информацијама. Најзначајније његово дело је „''[[De administrando imperio]]''“ (О управљању царством) које има дидактички карактер и намењен је царевом сину, каснијем цару [[Роман II|Роману II]].

У том делу, Константин Порфирогенит даје податке о земљама и народима са којима је Византија долазила у додир, међу њима и Словенима.

Дело је нарочито значајно за проучавање историје српског народа, јер Порфирогенит пише о доласку [[Срби|Срба]] на [[Балканско полуострво|Балкан]] у [[7. век]]у наше ере.

 

Дело му је настало [[948]] — [[952]]. године. Још раније од овог Константиновог дела настало је његово дело „''De thematibus''“ (О темама) који је написао око [[934]]. Тај спис описује византијске управне јединице-теме у Константиново време, али дело се више односи на стање у 5. и 6. веку.

Треће, уједно и најопширније дело цара-писца носи назив „''De ceremonius aulae Bizantinae''“ (О церемонијама византијског двора). Оно је настало после 952. године и доноси опис византијских обреда на дворовима и византијским церемонијама.

 

== Породично стабло ==

{{Породично стабло

|style=font-size: 90%; line-height: 110%;

|border=1

 

{{низ

| после = [[Роман II]]

}}