Јован М. Јовановић Пижон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izlozbe/internet_izlozbe/galerija_fotografija/iz_zbirke_fotografija.html |
мНема описа измене |
||
Ред 27:
== Биографија ==
[[Датотека:Jovan Jovanović Pižon and Nikola Pašić WWI.jpg|мини|лево|Дипломата Јован Јовановић Пижон и председник владе [[Никола Пашић]], за време [[Први светски рат|Првог светског рата]]]]
Родио се у [[Београд]]у 1869. године где је завршио основну школу и гимназију, као и права на Великој школи у Београду 1891. године. Затим је наставио студије права на универзитету у Паризу, где је стекао "лисанс" (дипломирао). По повратку маја 1892. године постављен је за писара у београдском Варошком суду.<ref>"Политика", Београд 21. јуна 1939. године</ref>
Између 1899. и 1903. био је писар [[Посланство Краљевине Србије у Цариграду|Посланству Краљевине Србије у Цариграду]], писар Министарства финансија (1901-1903) и секретар Министарства иностраних дела. Изабран је још 1900. године за ванредног професора Велике школе. Током 1903-1904. године Јовановић је био у Софији, отправник послова, а након паузе, 1906. године дипломата у Атини, где је кратко вршио је дужност отправника послова у посланству Краљевине Србије у Атини. Године 1907. он се бави послом у Каиру, па преузима дужност конзула на Цетињу 1907-1909. године.<ref>"Политика", Београд 1939. године</ref>
Уз [[Светислав Симић|Светислава Симића]], био је један најзаслужнијих државних службеника за помагање и организацију српског четничког покрета у Македонији.<ref>Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426</ref> На управи [[Српски конзулат у Скопљу|српског конзулата у Скопљу]] био је од јула 1909. до 1911. године. Године 1911. постаје начелник одељења Министарства иностраних дела, а 1912. године и министар овог министарства. Од 1912. до 1914. године био је посланик у [[Беч]]у, затим помоћник министра иностраних дела 1914-1915. године. Био је стално уз председника владе Пашића, са којим се повлачио из Ниша, преко Краљева, Рашке, Приштине, Призрена до Скадра. Након консолодицаје државног вођства у изгнанству, са острва Крфа је отишао у нову дипломатску мисију. Постао је посланик Краљевине Србије у [[Лондон]]у 1915-1916. године, и [[Вашингтон]]у 1919-1920. године. Пензионисан је 1920. године по свом захтеву, као дипломата у Америци, и по повратку у нову државу Краљевину СХС, улази у политички живот. Када је основана [[Земљорадничка странка]] улази у њу, и већ на првим изборима 1920. године изабран је као носилац листе у бањалучком округу за народног посланика. У том округу ће бити биран за посланика и на следећим изборима - 1923, 1925. и 1927. године. Током шестојануарске диктатуре апстинира, и један је од оснивача Удружене опозиције. У политички живот се активно вратио пред изборе 1935. године, и то на листи др Владимира Мачека. Последњи пут је изабран за посланика, такође на Мачековој опозиционој листи, 1938. године у Опленачком срезу.
Целог живота је био активни дописник српских угледних часописа и писац. У [[Српски књижевни гласник|Српском књижевном гласнику]] писао је под псеудонимом '''Инострани'''. Сарађивао је и са часописима "Зором", "Делом", "Новом Европом" и више дневних листова, "Политиком" и другим. Написао је и значајно дело ''Јужна Србија од краја 18. века до ослобођења''.<ref>М. Станић, Успомене на митрополите са којима сам радио Михаила Г. Ристића, 123.</ref>
Преминуо је у [[Охрид]]у јуна 1939. године; позлило му је током одржавања политичке конференције у хотелу "Српски Краљ".
Његов „Дневник (1896-1920)“ објављен је 2015. године.<ref>„Дневник (1896-1920)“ {{COBISS|ID=293653255}}</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kraljevina-Srbija-u-Pizonovom-dnevniku.sr.html Краљевина Србија у Пижоновом дневнику („Политика“, 23. март 2015)]</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Извори ==
| |||