Мехмед Спахић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
unosenje ispravno linka |
||
Ред 40:
{{Цитат3|Да сте ви угледни синови нашега српског народа знате по живућијем међу вама предајама. О томе сте пак и освједочени, пошто и код куће и около куће налазите људе вама равне у материнском језику, у цртама и изразу лица, у тјелесном кријепком развитку, у умној хитрини, у јуначкој искрености, гостољубљу, бива у свему...Читали сте и читате особито историју српскога народа гласовитога и одличног мађарског родољуба вашег министра Калаја... Када дакле Калајева аукторитат називље на темељу знаности Босну српском земљом, а Босанце Србима, а вас бегове бившијем српскијем племићима, вријеме би било да и ви, мухамеданска браћо, изађете из своје ресерве, и да нам се отворено одазовете, тер у нашему брацкоме колу поиграте.}}
Након објављивања овог текста, ефендија Спахић је постао једна од најомраженијих личности од стране аустроугарских власти, као и домаћих муслимана који су се ставили у службу Монархије. На Спахића се диже читав окупациони апарат, од Окружне области у Мостару, преко [[Земаљска влада|Земаљске владе]] до Заједничког министарства финансија и лично [[Бенјамин Калај|Бенјамина Калаја]]. Шиканирање и напади на Спахића су настављени, па га је тако [[Едхем Мулабдић]] тужио због увреде, зато што га је назвао издајником. Суд у Мостару осудио је Спахића на симболичну затворску казну од три дана робије. Против Спахића се дижу и дају изјаву и 32 угледна мостарска муслимана, међу њима и муфтија [[Али Џабић]], који је сумњичен код окупационих власти као србофил. Међутим, поред свих ових напада на њега ефендија Спахић је наставио да пише у српском духу, што доводи до предузимања репресивних мјера окупационих власти против њега. Ипак, овај пут у његову одбрану стају мостарски православци и муслимани, а међу њима и митрополит [[Серафим Перовић]].<ref name="Фронтал">{{cite web|title=Мехмед еф. Спахић: Србин буди чедо наше|url=
У борбу против ефендије Спахића и његовог дјеловања укључио се лично аустроугарски министар финансија и управитеље Босне и Херцеговине, [[Бенјамин Калај]] који је сугерисао [[Земаљска влада|Земаљској влади]] два начина борбе против Спахића. Први начин је покретање против њега казненог поступка, што би служило као опомена свим муслиманима, а други начин би био да се путем притисака изнуди од њега изјава којом би се он одрекао својих просрпских погледа и држања. Земаљска влада одлучила се за други начин. Тако је Спахић под притиском, дао писмену изјаву [[1894]]. године у којој истиче да је његово држање било „младалачка заблуда“. Изјављује да напушта своје просрпско држање и моли да буде ослобођен интернације. Спахић је на крају притиснут од окупационих власти морао да попусти. Власти су добиле од њега жељену изјаву и она је одмах објављена у „Бошњаку“, „Ватану“ и „Босанској пошти“. У Спахићевој изјави између осталог је писало:<ref name="Фронтал"/>
| |||