Цвијета Зузорић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
 
== Биографија ==
Рођена је у истакнутој трговачкој породици из Херцеговине, која у почетком 15. века прелази у Дубровник. Дошла су три брата Милаш, Радивој и Влатко и постали дубровачка властела Зузорићи. Милаш и Радивој затим одлазе у Смедерево, где настављају да се баве трговином. Влатко Зузорић остаје у Дубровнику, и он је чукундеда Цвијетин. Зузорићи су богата и отмена трговачка породица у Дубровнику. Прандеда песникињ био је Павле, а деда Влахо "који је написао прво стручно дело о двојном књиговодству". Отац Цвијетин је био ожењен Мартом Радољевић, и преко ње је била у сродству са песником Динком Златарићем. Цвијета је била једна од пет ћерки својих родитеља.
Рођена је у истакнутој трговачкој породици као једна од пет ћерки. Образовање је стекла у [[Анкона|Анкони]], где се још као млада преселила код сестре Нике Зузорић. Приклонивши се очевој вољи удала се за фирентинског племића, трговца Бартоломеа Пешонија, с којим се преселила у [[Фиренца|Фиренцу]], а потом као супруга [[конзул]]а поново вратила у свој родни град [[Дубровник]].
Око себе је окупљала бројне уметнике. Била је предмет обожавања у кругу песника окупљених у „академији сложних“ ({{јез-лат|Accademia degli Concordi}}).
 
Цвијета је рођена 1555. године у Дубровнику, али су се њени родитељи убрзо преселили у Италију, у град Анкону. Отац се тамо бавио трговином, а Цвијета проводи детињство и младост. Образовање је стекла у [[Анкона|Анкони]], где се из родитељског дома још као млада преселила код сестре Нике Зузорић. Приклонивши се очевој вољи, који јој даје 40.000 "златних динара" мираза, удаје се 1570. године за познаника, фирентинског племића. Њен супружник био је трговац Бартоломео Пешони, с којим се преселила у [[Фиренца|Фиренцу]], а потом као супруга (почасног?) [[конзул]]а, поново вратила у свој родни град [[Дубровник]]. У Дубровнику Цвијета са мужем који наставља трговину борави до 1583. године. Мада је Цвијета омиљена и угледна и као таква сео елите, муж има проблема у пословању. Доживљавају банкротство, због којег напуштају "красни" Дубровник, и враћају се у Анкону. Није поуздано утврђено када је умрла, а последњи пут се помиње у документима 1609. године.<ref>"Политика", Београд 6. новембар 1929. године</ref>
Опевали су је и посветили јој своја дела песници [[Динко Златарић]], [[Михо Бунић]] и [[Никола Гучетић]], као и [[Торквато Тасо]] који јој је посветио три сонета и пет мадригала.
 
ОкоЦвијета себеЗузорић је око себе окупљала бројне уметнике. Била је због своје лепоте и отмености предмет обожавања у кругу песника окупљених у „академији сложних“ ({{јез-лат|Accademia degli Concordi}}).
 
Опевали су је и посветили јој своја дела песници [[Динко Златарић]] (рођак), [[МихоИван Бунић]], [[Михо Моленди]], [[Марош Богито]] и филозоф [[Никола Гучетић]]. О Дубровкињи пишу и Италијани, каоСимонети, Бакибајавко и [[Торквато Тасо]] - који јој је посветио три сонета и пет мадригала.
Претпоставља се да је и сама писала песме, премда ништа од њих није сачувано.
[[Датотека:Cvijeta Zuzorić 01.jpg|мини|Цвијета Зузорић, [[Марко Мурат]]]]
27.345

измена