Пекиншки дијалект — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Пекиншки дијалект''' ({{јез-кин|北京话|t=北京話|p=Běijīnghuà}}) је [[Мандарински језик|мандарински дијалект]] који се говори у урбаном подручју, [[Пекинг|Пекинга]]а, [[Кина|Кине]]. Пекинг дијалект је основа [[Стандардни мандарински језик|стандардног мандаринског језика]], стандардни службени кинески говорни језик који се користи у [[Народна Република Кина|Народној Републици Кини]], [[Република Кина|Републике Кине]] на Тајвану и [[Сингапур|Сингапуру]]у.
 
Иако су Пекиншки дијалект и [[стандардни мандарински језик]] врло слични, постоје неке разлике које олакшавају да кинези међусобно могу примјетити особе порјеклом из Пекинга који говоре домаћи Пекиншки дијалект, и говорника који нису из Пекинга и причају [[стандардни мандарински језик]].
Ред 36:
 
==Речник==
Пекиншки дијалект има много речи које се сматрају жаргонски, и зато се појављују много мање или нимало у стандардном мандаринском језику. Недомаћи Пекиншани често имају проблема са разумевањем већину ових речи. Многи од тихти некњижевни изрази имају суфикс -р. Примјери укључују:
* {{lang|zh|倍儿}} {{transl|zh|ISO|bèir}} — веома, посебно (који се односи на начин или обележје)
* {{lang|zh|别价}} {{transl|zh|ISO|biéjie}} — не; обично слиједи {{lang|zh|呀}} ако се користи као заповедни начин (обично користи када одбијају милост од блиских пријатеља)
Ред 60:
* {{lang|zh|套瓷儿}} {{transl|zh|ISO|tàocír}} — бацити у кош; користи се за кошарку
* {{lang|zh|小蜜}} {{transl|zh|ISO|xiǎomì}} — посебна женска пријатељица (негативно значење)
 
==Граматика==
Као и код фонологије и речника, граматика колоквијаланог Пекиншког дијалекта користи више колоквијаланих израза него стандардни Мандарински. Опћенито, стандардни Мандарински је под утјецајем [[класични кинески језик|класичног кинеског језика]], што га чини више кондензиран и језгровит; Пекиншки дијалект није утјецан на тај начин, па се чини више надугачак - али ово је сачињен од чињенице да се Пекиншки дијалект говори брже и има фонетске скраћенице (види поглавље о фонологији горе).
 
==Референце==