Слава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: додавање потенцијално проблематичних линкова |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
[[Датотека:PA020045.JPG|мини|200п|Црква за време славе у [[Требиње|Требињу]].]]
[[Датотека:Osveštenje za Slavu.JPG|мини|200п|Освештење славског колача, жита и вина обавља се дан прије Славе.]]
'''Слава''', позната још и као '''крсно име''', '''крсна слава''', '''свети''', [[Срби|српски]] је народно-црквени обичај и после [[Божић]]а, најважнији породични [[празник]], увек повезан са даном одређеног [[хришћанство|хришћанског]] [[светитељ]]а. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.<ref name=":0">{{Cite book|title=Srpske slave|last=Grubačić|first=Bratimir|publisher=|year=1988|isbn=86-7467-001-6|location=|pages=10-12}}</ref> Такође, њу празнују данашњи [[Македонци (народ)|Македонци]]<ref>{{Cite web|title=Породична слава и сличне славе у охридско-струшкој области|url=http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/45/jtrifunovski.pdf|publisher=Гласник етнографског Института САСА, том XLV|last= Трифуновски|first=Јован Ф.|language=српском}}</ref> и [[Црногорци (народ)|Црногорци]], али се среће и код [[Католицизам|католика]] у [[Бока Которска|Боки Которској]], [[Конавли]]ма, [[Херцеговина|јужној Херцеговини]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босанско Грахово|Босанском Грахову]], код [[Албанци|Албанаца]] католика у северној [[Албанија|Албанији]], неких [[Муслимани|муслимана]] у [[Босна|Босни]] и [[Санџак]]у, [[Горанци|Горанаца]] и [[Јањевци|Јањеваца]].
== Историјат и тумачења ==
Ред 20:
Како је пагански народни обичај било немогуће искоренити и код раних христијанизованих Срба, српски архиепископ [[Свети Сава|Сава]] је у 13. веку канонизовао старе народне обичаје и упутио свештенство да их насилно и узалудно не прогоне, него да им дају хришћанско обележје. Слично су поступиле и друге цркве и једнобожачке религије. Тако слава стиже у хришћанско-православне обичаје. Данашњу форму славе је коначно уобличио митрополит Србије Михаило [[1862]]. године. Од бројних имена које је имао овај обред, а има их и данас, остали су само:Слава, Крсна Слава и Свечари. Традиционална и примерена духовном карактеру српског народа, канонизована и заштићена православним црквеним правилима, слава је континуирано продужила своје постојање посебно у православљу и српском народу. Како год да је мењала и модификовала овај обичај, Српска православна црква је била и остала значајна у његовом чувању.<ref name="Сибир" />
=== Слава код Македонаца ===
[[Спиридон Гопчевић]] наводи слављење крсне славе код Македонаца као доказ да су они Срби, а не Бугари. Бугарски свештеници су без много успеха радили на искорењивању овог обиачаја међу Македонцима. <ref>{{Cite book|last=Гопчевић |first=Спиридон |authorlink= |coauthors= |title= Стара Србија и Македонија, стр. 259. и 260. |year=1890 |url=https://www.scribd.com/document/88402383/Spiridon-Gop%C4%8Devi%C4%87-Stara-Srbija-i-Makedonija |publisher= |location= Београд |id=}}</ref>
== Значај славе ==
| |||