Црква Вазнесења Христовог у Памбуковици — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Манастири у Србији помоћу геџета HotCat
Нема описа измене
Ред 7:
|ДРЖ=СРБ
|Врста=
|Време=[[187114. век]].
|Тип=[[Споменик културе од великог значаја]]
|Степен=
Ред 23:
|гдужина =
}}
'''Црква Вазнесења Христовог у Памбуковици''' саграђенаобновљена је [[1871]]. год. [[Црква (грађевина)|Црква]] је категорисана као [[споменик културе]] од великог значаја. Од 2014. године, парохијска црква је преименована у [[манастир]].<ref>[http://www.vaza.co.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=35:crkva-vaznesenja-hristovog-u-pambukovici&Itemid=95 Завод за заштиту споменика културе Ваљево]</ref>
 
== Историја ==
Некадашњем манастиру који је за време Турака био и прва штампарија у Србији, поново је враћен статус манастира. <ref>[http://www.crkvaub.rs/tamnava/vesti_iz_namesnistva/item/2298-tamnava-dobila-manastir/2298-tamnava-dobila-manastir]</ref> Да је на том месту постојао храм у [[18. век]]у сведочи натпис на плочи која је узидана у ограду порте: ''" СИ ХРАМ ВАЗНЕСЕНИЕ ГНГА Б ОЖИТЕЛ 1792."''. Народно предање говори, а у научним круговима се претпостављада се на овом месту налазила чувена Мркшина црква и њена штампарија. Ако се археолошким истраживањима то и докаже, онда су овде штампане две последње књиге старих српских штампарија, а то су: : ''ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ'' из [[1562]]. и ''ЦВЕТНИ ТРИОД'' из [[1566]]. год. Поток који тече јужно од црквене порте назива се Мркшинац, као и само место где је храм. Натпис из [[1839]]. год. на једној старој богослужбеној књизи сведочи да ту књигу неки Јеврем Негић из Радуше :" приложи у обитељ Меркшинца". Ово можда значи, да овај манастир није по наредби [[Милош Обреновић|Кнеза Милоша]] претворен у мирску цркву, већ је то учињено доцније. На белегу који се налази у селу [[Дружетић]]у, близу [[Памбуковица|Памбуковице]], стоји натпис који сведочи да је то белег јереја Николе Бошковића из села [[Гола Глава]] и да " положен бист у гробниц код манастира Меркшинца". Овај белег је из [[1832]]. год. Натпис на Хертологији говори да је ''"Света и Божаствена књига хертологија приложи раба божиа Аница из села Корена супруга почившег Станислава Зимонића приложи у свети манастир Вазнесениа Христово"'', мало даље је и датум "мца јулија 15 дне [[1840]]. г. лета ". Значи ово је тада био манастир.
 
Црква је 2014. године поново постала манастир Меркшинац.<ref>[http://www.crkvaub.rs/tamnava/vesti_iz_namesnistva/item/2298-tamnava-dobila-manastir Тамнава добила манастир (22. децембар 2014)]</ref><ref>[http://spc.rs/sr/manastir_merkshinac_pricha_utihnulih_vekova Манастир Меркшинац - прича утихнулих векова (СПЦ, 24. децембар 2014)]</ref>
Ред 56:
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
* [http://www.crkvaub.rs/tamnava/vesti_iz_namesnistva/item/2298-tamnava-dobila-manastir/2298-tamnava-dobila-manastir]
----
<small>{{vaza.co.rs}}</small>