Антиматерија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{антиматерија}}
Према [[Стандардни модел|стандардном моделу]], [[физика|физичкој]] теорији која описује основне градивне елементе и силе у природи, '''антиматерија''' је [[супстанца]] састављена од елементарних [[античестица]], за разлику од „обичне“ материје која је састављена од елементарних честица. Свака елементарна честица се одликује неким особинама ([[маса]], [[наелектрисање]], [[спин]]...) које је разликују од осталих честица. За сваку честицу постоји и одговарајућа античестица, чије су неке особине, попут масе или спина, једнаке, а друге особине, попут наелектрисања или магнетног момента, супротне. Најпознатији пример чине [[електрон]] и [[позитрон]], чији су наелектрисање и магнетни момент супротни, а све остале особине идентичне. Материја и антиматерија не могу постојати једна поред друге. Када се нађу заједно међусобно се поништавају ([[анхилaција]]) уз ослобађање велике количине енергије у облику [[гама зрачење|гама зрачења]] или других честица.
 
Постојање античестица и антиматерије први је постулирао енглески научник [[Пол Дирак]] ({{Јез-ен|Paul Adrien Maurice Dirac}}, [[1902]]-[[1984]]), уводећи [[1928]]. године концепт позитивно наелектрисаног [[електрон]]а, тј. позитрона, чије је постојање експериментално потврђено [[1932]]. Од [[1955]]. године, када су помоћу акцелератора честица уочени [[антипротон]] и [[антинеутрон]], експериментално је детектован и читав низ античестица.